Manje od polovine tražilaca azila u Nemačkoj ima posao

Većina tražilaca azila i dalje bez posla: Novi zvanični podaci pokazuju da je zaposlenost tražilaca azila u Nemačkoj i dalje ispod očekivanog nivoa, uprkos dugotrajnom boravku velikog broja migranata i potrebi tržišta rada za radnom snagom.

Zaposlenost tražilaca azila u Nemačkoj tokom 2025. godine

Prema dostupnim podacima, samo 49,2 odsto tražilaca azila iz osam glavnih vanevropskih zemalja bilo je zaposleno u avgustu 2025. godine. U ovu statistiku uključeni su i poslovi koji podležu socijalnim doprinosima, kao i oni sa marginalnim zapošljavanjem.

Podaci se odnose na migrante poreklom iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Iraka, Irana, Nigerije, Pakistana i Somalije, koji čine najveći deo tražilaca azila u Nemačkoj.

Razlike u zaposlenosti po saveznim pokrajinama

Najviša stopa zaposlenosti među tražiocima azila zabeležena je u Hamburgu, gde je posao imalo 54,7 odsto migranata. Slede Bavarska sa 54,2 odsto i Baden-Virtemberg sa 52,1 odsto.

U svim ostalim saveznim pokrajinama, zaposlenost nije prešla polovinu ukupnog broja razmatranih tražilaca azila.

Pokrajine sa najnižim stopama zaposlenosti

Najniže stope zaposlenosti zabeležene su u istočnim delovima zemlje. Saksonija-Anhalt imala je stopu od 43,1 odsto, Brandenburg 43,2 odsto, dok je u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji zaposleno 44,2 odsto tražilaca azila.

Dugoročna nezaposlenost i migranti

Posebno zabrinjava podatak da je 92.000 migranata iz zemalja koje traže azil dugoročno nezaposleno. Oni su registrovani kao osobe bez posla najmanje dvanaest meseci.

U ukupnoj strukturi dugoročno nezaposlenih u Nemačkoj tokom 2024. godine, skoro svaka treća osoba nije imala nemačko državljanstvo, što dodatno ukazuje na izazove integracije migranata na tržište rada.

Ekonomski i društveni izazovi

Niska zaposlenost tražilaca azila predstavlja ozbiljan izazov za nemačku ekonomiju i socijalni sistem. Iako pojedine pokrajine beleže bolje rezultate, ukupna slika pokazuje da proces integracije na tržište rada i dalje nailazi na brojne prepreke.

Razlike među regionima, visok broj dugoročno nezaposlenih i spora integracija ostaju ključna pitanja nemačke migracione i socijalne politike.