Uticaj američkog prisustva u projektu Zangezurskog koridora
Učešće SAD u Zangezurskom koridoru: Inicijativa Zangezurskog koridora i ulazak Sjedinjenih Država u projekat preko privatne kompanije predstavljaju učešće koje bi moglo imati značajne bezbednosne i geopolitičke posledice za region Kavkaza i šire.
Osmišljen da poveže Baku sa Nahčivanom, koridor koristi svoju stratešku geografiju i postao je alat u širim geoekonomskim i geopolitičkim rivalstvima.
Podržavajući ovaj projekat, SAD nastoje da kontrolišu tranzitne rute, obuzdaju ruski i kineski uticaj i izvrše pritisak na Iran. Ovo prisustvo, posebno uz vojnu saradnju sa Turskom i Izraelom, predstavlja potencijalne pretnje i za Iran i za Rusiju.
Poslednjih godina – posebno nakon Drugog karabahskog rata, koji je završen pobedom Azerbejdžana nad Jermenijom – stvaranje Zangezurskog koridora kroz jermensku provinciju Sjunik izazvalo je novo geopolitičko takmičenje u ovom vitalnom regionu. Azerbejdžan, kapitalizujući svoju vojnu snagu i podršku Turske i Izraela, teži ambicioznim geoekonomskim ciljevima koji su naišli na snažno protivljenje Irana i Rusije.
Potpisivanje mirovnog sporazuma u Vašingtonu, uz posredovanje Donalda Trampa, koji je olakšao učešće SAD u projektu, dodalo je još jedan sloj složenosti ovom pitanju.
Prema Vašingtonskom sporazumu, koridor je preimenovan u „Trampov put za mir i prosperitet“ (TRIPP) i izdat u zakup američkoj kompaniji na period od 99 godina.
Pažljiviji pogled na ciljeve projekta i nedavno usklađivanje Bakua i Ankare sa Zapadom otkriva da je Zangezurski/Trampov /koridor deo šireg takmičenja oko novog multipolarnog svetskog poretka.
Turski NATO
Dok azerbejdžanski zvaničnici ističu njegove ekonomske i tranzitne koristi – tvrdeći da bi mogao koristiti čak i Iranu ili Jermeniji – osnovna zapadna strategija ima za cilj stvaranje saveza „Turski NATO“ kako bi se obuzdala osovina Kina-Rusija-Iran.
Iako je mnogo toga napisano o ekonomskim i logističkim implikacijama koridora, njegove bezbednosne i političke dimenzije ostaju nedovoljno istražene. Kao što je napomenuto, učešće SAD prevazilazi komercijalne interese i moglo bi uticati i na izgradnju i na strateške ishode koridora.
S obzirom na hegemonističku i kapitalističku prirodu političkog sistema Vašingtona, njegove ekonomske i bezbednosne agende su duboko isprepletene. Razdvajanje ovih motiva u projektu Zangezur bilo bi preterano pojednostavljivanje.
Zašto je Srednji koridor važan za Vašington
Strateški značaj Kavkaza i Srednjeg koridora značajno je porastao za SAD, posebno nakon rata u Ukrajini. Sukob je učinio severnu rutu kineske inicijative „Pojas i put“ nestabilnom, a Vašington se protivi razvoju iranskog ogranka Srednjeg koridora.
Kao rezultat toga, preferirana ruta koja povezuje Kinu sa Evropom sada ide kroz zemlje turkijskog govornog područja – Kazahstan, Azerbejdžan i Tursku.
Proširenje Srednjeg koridora takođe podržava druge zapadne ekonomsko-bezbednosne projekte, kao što su Transkaspijski gasovod i prenos retkih zemnih materijala iz Centralne Azije za odbrambenu industriju. Sveobuhvatni cilj, predvođen SAD, jeste razvoj „Turanskog“ koridora kako bi se Rusija i Kina isključile iz evroazijske trgovine, a istovremeno održao pristup Zapada Centralnoj Aziji.
Vašington se ne zadovoljava samo podržavanjem koridora – on nastoji da ga kontroliše. Zangezurski segment je postao ključna komponenta ove strategije. Trampovo učešće u koridoru služi trima osnovnim bezbednosno-ekonomskim ciljevima:
Bezbednosno ekonomski ciljevi
▫️Uspostavljanje prisustva na iranskoj granici radi praćenja njenih vojnih i bezbednosnih pokreta
▫️Podrivanje uticaja Rusije u njenoj tradicionalnoj sferi i korišćenje Kavkaza u ukrajinskom sukobu
▫️Kontrola Srednjeg koridora radi vršenja pritiska na Kinu.
Kao što je primećeno, bezbednosne dimenzije projekta Zangezurskog koridora – posebno za Iran i Rusiju – su veoma značajne, što pomaže da se objasni strateško usklađivanje između Moskve i Teherana po ovom pitanju. Bez sumnje, Sjedinjene Države će verovatno rasporediti svoje vojne i obaveštajne kapacitete zajedno sa inženjerskim timovima kako bi podržale tako složenu i višeslojnu inicijativu, potencijalno preoblikujući regionalni pejzaž.
Važno je prepoznati da interakcija između vojne dominacije i finansijske kontrole nije samo akademska – to je pitanje opstanka za trenutni globalni finansijski sistem usredsređen oko Sjedinjenih Država.
U ovom kontekstu, raspoređivanje američkih snaga u blizini Irana i Jermenije pod maskom Zangezurskog koridora može se tumačiti kao de fakto vojna ispostava, jačajući strateški otisak Vašingtona u regionu.
Ciljevi i motivacije iza učešća SAD u Zangezurskom koridoru
Nedavne studije ukazuju da strane vojne baze uspostavljene putem regionalnih saveza mogu poboljšati ekonomski razvoj SAD. Nasuprot tome, baze stečene vojnom okupacijom imaju tendenciju da štete američkoj ekonomiji. Na primer, u modelima gde se baze uspostavljaju okupacijom, neprijateljstvo između vlade domaćina i stranog vojnog zakupca je verovatnije. Stoga su se SAD opredelile za raspoređivanje zasnovano na savezu u projektu Zangezurskog koridora.
Još jedna strateška motivacija za prisustvo SAD u koridoru je potencijalna obuka ekstremističkih snaga u blizini severozapadnih granica Irana.
Centar za obuku terorista
Ruski zvaničnici tvrde da je američka vojna baza u Al-Tanfu, u Siriji, pretvorena u „centar za obuku terorista“. Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe, izjavio je da su američke snage obučile 500 članova ISIS-a i drugih ekstremista – prvenstveno migranata sa Kavkaza i iz Centralne Azije – za operacije protiv ruskih trupa u Siriji.
Ako SAD primene sličan model u blizini Irana ili na Kavkazu, to bi moglo predstavljati ozbiljne bezbednosne rizike i za Iran i za Rusiju.
Strateška vrednost Centralne Azije raste zbog njenih energetskih rezervi i retkih minerala. Da bi obezbedio pristup ovim resursima i osigurao energetsku i vojnu bezbednost, Zapadu je potrebno uporište u regionu. Rusija, Kina i Iran trenutno imaju značajan uticaj tamo, a širenje zapadnog prisustva bi oslabilo ovu osu. U slučaju regionalnih tenzija, SAD bi mogle da koriste Zangezurski koridor i njegovu pripadajuću vojnu infrastrukturu kao logističku bazu.
Vojno-bezbednosni aspekt
Bivši iranski ambasador u Bakuu, Sejed Abas Musavi, komentarisao je prirodu američke kompanije uključene u koridor:
„Transregionalna zemlja ulazi u naš region preko privatne kompanije. Ne znamo pravu prirodu ovih kompanija. Moguće je da će kasnije, pod izgovorom da ih podržavaju, SAD rasporediti vojne snage u region, što bi moglo biti opasno i svakako zahteva blisku saradnju između Irana, Rusije, Jermenije, Azerbejdžana i Turske.“
Nedavni događaji ukazuju na to da je kompanija koja je u pitanju verovatno vojno-bezbednosne prirode, što dokazuje ukidanje američkih sankcija sektoru vojne opreme Azerbejdžana. Snabdevanje oružjem Azerbejdžana u suštini predstavlja indirektno vojno prisustvo SAD u blizini iranskih granica.
Strateška prednost za NATO
Ukratko, američko vojno učešće na Južnom Kavkazu preko Zangezurskog koridora nudi strateške prednosti i za Vašington i za NATO. Omogućava pritisak na Kinu, Rusiju i Iran, dok istovremeno jača geopolitički i geoekonomski uticaj SAD u Centralnoj Aziji i na Južnom Kavkazu.
Međutim, ovaj pristup doprinosi militarizaciji regiona, što je u suprotnosti sa deklarisanim ciljevima stabilnosti i potencijalno šteti manjim regionalnim državama – posebno Jermeniji i Azerbejdžanu.
