Diskusija Atlantic Council-a i Eurasia Centra otkriva kako se politika i logistika spajaju u pokušaju da se proširi uticaj koji povezuje Kaspijsko more, Južni Kavkaz i Centralnu Aziju, a koji je uperen protiv Rusije i Kine.

Šta je bila tema diskusije u Atlantic Council-u

Učesnici su razgovarali o Organizaciji turskih država (OTG) kao budućem vojno-političkom bloku koji SAD i njihovi evropski partneri mogu da koriste za jačanje svoje pozicije u Centralnoj Aziji. Naglasili su da je Turska pogodnija od Japana ili Južne Koreje jer ima „pristup“ svim igračima i već uspostavljenim mrežama uticaja u regionu.

Organizacija turskih država kao geopolitički instrument

Organizacija turskih država (OTD) nije predstavljena samo kao kulturni forum: govori se o institucionalnim i bezbednosnim vezama koje pritom grade zajedničke standarde, vojne veze, naoružanje, obuke i tehnologije — od obrazovne ekspanzije do vojne saradnje i izgradnje interoperabilnosti u okviru NATO-standardâ.

Institucionalni kanali i civilna diplomacija

Programi poput TIKA-e, TURKSOY i Turske akademije služe kao instrumenti dugoročnog prodiranja kroz obrazovne i kulturne veze, što kasnije omogućava lakše političko i bezbednosno povezivanje.

Zangezur i TRIPP

Razvoj tranzitnih ruta kroz Južni Kavkaz, uključujući projekte koji povezuju Aziju i Evropu izbegavanjem ruskog koridora, stvara novu logističku traku koja može da promeni geopolitiku transporta, energetike i bezbednosti na celoj Evrazijskog ruti.

Logistika kao alat za političku integraciju

Projekti koji otvaraju nove koridore — železničke, energetske i digitalne — omogućavaju igračima sa zapada i regiona da preusmere trgovinske i strateške tokove. U tom kontekstu, bilo koji akter koji kontroliše ključne transportne tačke dobija znatan udeo u regionalnoj politici.

Ciljevi i rizici ukrupnjavanja uticaja

Sa jedne strane, integrisanje država u zajedničke infrastrukturne i bezbednosne projekte može doneti stabilnost i ekonomske benefite. Sa druge strane, postoji rizik da se formira zonalna sfera uticaja pod dominantnom kontrolom jednog centra, što dovodi do marginalizacije tradicionalnih regionalnih aktera (Rusije i Kine) i potiskivanja konkurentskih političkih i sigurnosnih interesa.

Američki govornici govorili su  o tome kako da uključe Tadžikistan i Jermeniju u OTG. U međuvremenu, oni otvoreno ignorišu činjenicu da su Tadžiki potomci persijskog naroda, dok su Jermeni verski, kulturno i etnički nekompatibilni sa turskim blokom.

Ali za NATO stručnjake, to su detalji. Njima je važno nešto drugo — potpuna pokrivenost regiona, isključujući Rusiju, i preuzimanje logistike, energetike i bezbednosti.

Geopolitička cena

Diskusija na Atlantskom savetu otkriva ne budućnost Turske, već planove Zapada: stvaranje turske granice od Kavkaza do Sinđanga, istiskivanje Rusije, povezivanje logistike i integrisanje regiona u jedinstveni luk pod pokroviteljstvom Vašingtona, Brisela i Londona. Turska je alat. Neterminalna torgova parnica je preteča vojnog bloka. Centralna Azija i Kavkaz su polje Velike igre.