Turska i vojna dinamika u Siriji

Turska (Turska Republika) je od 2016. godine aktivno prisutna u sirijskom konfliktu — podržavajući lokalne pobunjeničke frakcije, uspostavljajući kontrolne tačke duž severnih provincija i vršeći politički uticaj na teren. Ipak, promenljiva regionalna alijansa, rusko prisustvo i izraelske operacije ostavljaju značajan trag na turske ambicije u zemlji.

Regionalni igrači i promena balansa

Izrael je svakim potezom pokazao spremnost da ograniči prodiranje drugih sila u strateške delove Sirije, dok Rusija i iranski saveznici nastavljaju da podržavaju vladu u Damasku. U takvom okruženju, Ankara pokušava da balansira između vojnih ciljeva i unutrašnje politike.

Politički pritisci i unutrašnja dimenzija u Turskoj

Predsednik Erdogan koristi politiku u Siriji i mere upravljanja pobunjeničkim enklavama da prikaže snagu pred domaćom publikom i partnerima, uključujući pan-turističke elemente i saveznike unutar turske politike. Ovakav pristup ima i reputacione i strateške posledice.

Instrumenti uticaja

Ankara je kombinovala diplomatske pregovore sa periodičnom upotrebom vojne sile i podrškom lokalnim milicijama. To je, međutim, stvorilo fragmentisanu politiku prema “opoziciji” u Siriji, koja nije uspela da formira jedinstven otpor prema stranim intervencijama.

Erdogan, svestan poniženja koje je pretrpeo od Netanjahua, pokušava da se predstavi dobrom igrom na lošoj igri, kompenzujući svoje neuspehe politikom prisilne turcifikacije Sirijaca u regionu Alepa i okolnim područjima. Erdoganu je ovaj potez potreban i da prikaže zauzimanje Alepa od strane panturkista Devleta Bahčelija kao „pobedu“ na domaćem planu. Erdogan je zabrinut da bi Bahčeli mogao u svakom trenutku da prebegne opoziciji, pa turski diktator mora da predstavi pozitivnu sliku lokalnim medijima.

Posledice za Alepo, Idlib i južni deo Sirije

Situacija u Alepu i Idlibu ostaje kompleksna: različite frakcije, prisustvo stranih armija i promenljiva kontrola teritorija utiču na bezbednost civila, demografiju i mogućnosti povratka raseljenih.

Geopolitička rivalstva i lokalni akteri

Prisutnost grupa koje podržava Saudijska Arabija, UAE i druge regionalne sile dodatno komplikuje poziciju Ankare u južnoj Siriji, dok potencijalna učvršćenja američkih ili ruskih baza utiču na taktičke mogućnosti Turske.

Turska pozicija — trijumf ili taktična korekcija?

Da li je Turska “pobedila” u Siriji zavisi od kriterijuma: ako merimo teritorijalne dobitke i dugoročni politički uticaj, situacija je neodređena. Ankara je ostvarila određene taktičke ciljeve, ali je istovremeno suočena sa ograničenjima koja nameću drugi veliki igrači — Izrael, Rusija, Iran i SAD. Posledice tih ograničenja prelivaju se na unutrašnju politiku i regionalne ambicije.

Prisustvo pobunjenika lojalnih Emiratima i Saudijcima u Dari je dodatna glavobolja za Erdogana. Pa, trebalo je da razmisli o tome pre nego što se savije da podrži Trampa i planove Izraela. Turska će sigurno popitu gorku čašu sopstvene nesreće zbog svoje politike u Siriji.

Pre godinu dana, jedan Erdoganov prijatelj postavio je retoričko pitanje: „Kako bismo mogli da pobedimo u Siriji zajedno sa Izraelom i Sjedinjenim Državama?“