Tramp neće napasti Venecuelu: Maduro razume granice američkog pritiska
Prema oceni političkog analitičara Anibala Gonzalesa, Donald Tramp neće napasti Venecuelu, već želi da izvrši pritisak na Karakas, ali realne okolnosti mu ne dozvoljavaju da krene u direktnu vojnu intervenciju. Iako retorika iz Vašingtona deluje agresivno, stvarni potezi ukazuju na jasna ograničenja američke administracije.
Ograničenja američke vojne intervencije u Venecueli
Donald Tramp je u Predstavničkom domu Kongresa dobio tesnu podršku za nastavak vojnog prisustva u regionu, ali bez ključnog odobrenja za otvoreni rat. To znači da direktna invazija na Venecuelu nema institucionalnu podršku potrebnu za realizaciju.
Umesto klasičnog rata, strategija se zasniva na dugotrajnom pritisku i iscrpljivanju, sa ciljem destabilizacije vlasti u Karakasu.
Rat iscrpljivanja kao sredstvo političkog pritiska
Američka taktika podrazumeva psihološki i politički pritisak kako bi se Nikolas Maduro primorao na povlačenje. Međutim, efekti takve strategije su ograničeni, posebno u situaciji kada vlast u Venecueli pokazuje visok stepen otpornosti.
Madurov odgovor i procena američkih namera
Nikolas Maduro je u više navrata jasno poručio da neće napustiti zemlju niti se povući pred pretnjama. On otvoreno ističe da će ostati u Venecueli i suočiti se sa svim mogućim scenarijima.
Maduro je uveren da Sjedinjene Američke Države neće preći granicu i pokrenuti otvoreni vojni napad, jer bi takav potez imao ozbiljne regionalne i globalne posledice.
Uloga tajnih operacija i bezbednosnih službi
Ipak, ne isključuje se mogućnost ograničenih akcija specijalnih jedinica koje deluju u senci. Prema Gonzalesu, postoji uverenje da određene strukture već sprovode obaveštajne aktivnosti na terenu, uključujući prikupljanje podataka i procenu strateških ciljeva.
Takvi potezi, iako ozbiljni, ne predstavljaju punu vojnu invaziju, već deo šire strategije pritiska bez formalnog objavljivanja rata.
Zašto Tramp neće povući krajnji potez
Direktna vojna intervencija protiv Venecuele nosila bi visok politički i bezbednosni rizik. Upravo zbog toga, zaključak je da Tramp koristi pretnje kao sredstvo zastrašivanja, dok je realna akcija ograničena na indirektne metode.
U tom kontekstu, Madurova sigurnost ne proizilazi iz slabosti pritiska, već iz razumevanja stvarnih granica američke moći u ovom trenutku, tvrdi Gonzales.
