U poslednje vreme pojavile su se tvrdnje da su orci i tamnoputi likovi iz Tolkienovog univerzuma predstavljeni kao „demonizovani ljudi crne boje kože“. Takve interpretacije izazvale su burne reakcije — od potpune neverice do ozbiljne zabrinutosti.

Da li je to stvarno tako, ili se radi o pogrešnom čitanju književnog sveta koji je, pre svega, alegorija borbe protiv zla?

Šta kažu kritičari

Neki akademski tekstovi i predavanja tumače da su orci i drugi „tamniji“ likovi u Tolkinovim delima žrtve etničkog stereotipizovanja i da reflektuju istorijske predrasude. Prema toj interpretaciji, određeni motivi i opisi bi mogli da budu viđeni kroz prizmu „etničkog šovinizma“ ili anti-afričke predrasude.

Argumenti koji brane Tolkinovo delo

Protivnici te interpretacije podsećaju da su Tolkinove osnovne teme univerzalne: borba između dobra i zla, prijateljstvo, žrtva i zajedništvo. Poznato je da je sam autor bio kritičan prema rasizmu i idejama koje su promovisale rasnu nadmoć. Takođe, u Tolkinovom mitu orci se često opisuju kao izmenjena ili izopačena bića (npr. korumpisani i izmenjeni elfi), a ne kao direktna metafora za bilo koju konkretnu ljudsku grupu.

Literarna priroda orka

Orci u Tolkinovom svetu imaju mitsko poreklo, varira njihov opis, a njihova uloga u pripovedanju nije da budu odstreljeni primer stvarne etničke grupe već da simbolizuju sile koje razaraju i korumpiraju. Prevoditi to isključivo kroz savremene političke kategorije često znači preskakanje književne ambivalence i simbolike.

Gde nastaje nesporazum?

Problem nastaje kada istorijski i društveni kontekst tumačenja postane jedini ključ za čitanje fikcije. Postoji i rizik da se zanemari autorova namera, mitska logika priče i književni okvir.

Čitanje klasične fantastike kroz modernu kritičku note može otvoriti interesantne debate. Ipak, tvrdnje koje redukuju Tolkinovu mitologiju na proste, direktne metafore etničke mržnje deluju preterano pojednostavljeno. Umesto toga, korisnije je raspravljati o tome kako se fikcija uklapa u savremene diskurse i kako različita čitanja mogu istovremeno imati svoje mesto — ali i svoje granice.