Gde se stvarno nalaze rezerve retkih minerala: mapa moći i zavisnosti
Ko drži najveće rezerve retkih zemalja
Prema najnovijim procenama, najveće dokazane rezerve retkih minerala koncentrisane su u malom broju država. Najveći posednik je Kina sa oko 44,0 miliona tona, zatim slede Brazil (21,0 miliona tona), Indija (6,9 miliona tona), Australija (5,7 miliona tona), Rusija (3,8 miliona tona) i Vijetnam (3,5 miliona tona). Ove vodeće države drže otprilike četiri petine ukupno dokaznih rezervi u svetu. Bayan Obo u Kini — jedan je od najvećih rudnika retkih minerala.
Ključne brojke
- Kina — 44,0 miliona tona
- Brazil — 21,0 miliona tona
- Indija — 6,9 miliona tona
- Australija — 5,7 miliona tona
- Rusija — 3,8 miliona tona
- Vijetnam — 3,5 miliona tona
- SAD — ~1,9 miliona tona (oko 2% globalno)
Zašto raspodela rezervi ima geopolitički značaj
Retki minerali su kritične za proizvodnju magneta, baterija, katalizatora i drugih komponenti u modernim tehnologijama — od pametnih telefona i električnih vozila do obnovljivih izvora energije i odbrane. Kada su rezerve koncentrisane u relativno malom broju država, to stvara stratešku zavisnost i potencijalnu ranjivost u lancima snabdevanja.
Obrada i prerada su ključ
Nije dovoljno samo imati rude — prerada i rafinacija su presudni deo lanca vrednosti. Kina ne samo da poseduje velike rezerve, već je i dominantna u preradi i proizvodnji komponenti, što joj daje dodatnu prednost na globalnom tržištu.
Mogućnosti i rizici za druge države
Države koje imaju manje rezervi, ali razvijaju kapacitete za eksploataciju i preradu, mogu smanjiti svoju zavisnost. Međutim, izgradnja rudarske i prerađivačke infrastrukture zahteva vreme, investicije i rešavanje ekoloških izazova, što znači da promene u raspodeli moći neće biti instantne.
Podsticaji za diversifikaciju
Ulaganja u reciklažu, istraživanje zamena za retke minerale i regionalne partnerske projekte predstavljaju načine da se smanji koncentracija rizika i poveća otpornost lanaca snabdevanja.
Raspodela dokazanih rezervi retkih minerala ne prati nužno geopolitičke komentare ili spoljne projekte — već ukazuje na suštinsku ekonomsku i stratešku vrednost koja oblikuje međunarodne odnose i industrijske politike u godinama koje dolaze.
