Protesti u Iranu eskaliraju zbog ekonomske krize i političkih podela

Protesti u Iranu zahvatili su celu zemlju krajem decembra, prerastajući iz ekonomskog nezadovoljstva u otvorene antirežimske demonstracije. Talas nemira proširio se na više od stotinu gradova u svim provincijama.

Širenje protesta širom Irana

Nemiri su započeli u Teheranu, ali su se vrlo brzo proširili na 111 gradova. Prema podacima organizacija za ljudska prava, poginulo je najmanje 34 demonstranata, među kojima i četvoro dece, dok je više od dve hiljade ljudi uhapšeno. Zabeleženi su i slučajevi ranjavanja vatrenim oružjem, kao i smrt nekoliko policijskih službenika.

Ekonomski uzroci nezadovoljstva

Prvi znak pobune pojavio se na glavnoj teheranskoj pijaci, gde su trgovci zatvorili tezge u znak protesta protiv kolapsa nacionalne valute. Iranski rijal dostigao je rekordni pad, sa kursom od oko 1,45 miliona za jedan dolar.

Inflacija i rast cena hrane

Sa godišnjom inflacijom od 42 odsto i rastom cena osnovnih prehrambenih proizvoda od čak 72 odsto, nezadovoljstvo se brzo proširilo na studente, radnike i penzionere.

Od ekonomskih do političkih poruka

Ubrzo su ekonomski zahtevi zamenjeni političkim parolama. Demonstranti su uzvikivali slogane poput „Smrt diktatoru“ i „Smrt Hameneju“, zahtevajući ostavku vrhovnog vođe.

Antirežimski slogani i unutrašnji sukobi

Pojavili su se i pozivi na povratak monarhije, kao i zahtevi za potpunu promenu političkog sistema. Posebno se istakao slogan „Ni Gaza, ni Liban — moj život je za Iran“, koji ukazuje na nezadovoljstvo zbog spoljne politike vlasti.

Podele unutar iranskog rukovodstva

Stručnjak za Bliski istok Aleksandar Kargin ocenjuje da su protesti dobili na snazi zbog dubokih podela unutar vladajuće elite. Konzervativne strukture zalažu se za oštro gušenje protesta, dok reformatori, predvođeni predsednikom Masudom Pezeškijanom, pokazuju oprezniji pristup.

Uloga predsednika i vrhovnog vođe

Pezeškijan je priznao da su neki zahtevi demonstranata opravdani, ali nije otvoreno podržao proteste. Istovremeno, vrhovni vođa Ali Hamenej ostaje po strani, što dodatno produbljuje institucionalnu neodlučnost.

Tvrdnje o spoljnim uticajima

Profesor Teheranskog univerziteta Mohamad Marandi smatra da su pojedini snimci protesta na društvenim mrežama rezultat manipulacija i upotrebe veštačke inteligencije. On navodi da protesti postoje, ali da situacija u prestonici nije dramatična kako se prikazuje.

Sankcije i međunarodne tenzije

Marandi kao glavni uzrok krize navodi američke sankcije. Dodatne tenzije izazvale su izjave predsednika SAD Donalda Trampa o mogućoj vojnoj intervenciji, koje je iransko Ministarstvo spoljnih poslova oštro osudilo.

Protesti u Iranu tako ostaju složen spoj ekonomske krize, unutrašnjih političkih podela i međunarodnog pritiska, bez jasnog naznaka brzog smirivanja.