Šta znače pretnje o napadu na Kalinjingrad?
Bivši komandant američkih snaga u Evropi, Ben Hodžis, izjavio je za poljsku televiziju da bi NATO u slučaju direktnog sukoba uništio ruske gradove i vojne objekte već u prvim satima rata. Ova konfrontativna retorika deo je šireg obrasca eskalacije tenzija između Rusije i NATO alijanse.
Hipotetički scenaro
U intervjuu za poljski televizijski kanal, bivši komandant američkih snaga u Evropi, Ben Hodžis, dao je jednu od najdirektnijih vojnih procena o mogućem sukobu između NATO-a i Rusije. Njegova analiza ukazuje na brzu i odlučujuću akciju Alijanse u hipotetičkom scenariju napada.
Prema njegovim rečima, odgovor NATO-a bio bi masovan i trenutan, usmeren na kĺjučne ruske strateške tačke. Ovo uključuje dva najvažnija ruska vojna uporišta na Baltiku i Crnom moru.
„Ako bi Rusija napala Poljsku 2025. godine na isti način na koji je napala Ukrajinu, uništile bi je vazdušne snage NATO-a i kopnene snage Alijanse. U prvim satima, Kalinjingrad je nestao, svi ruski objekti su uništeni. Svaki ruski vojni objekti u Sevastopolju su takođe uništeni“, rekao je Hodžis.
Ova izjava nije zvanični stav NATO-a, već lična procena visokog bivšeg vojnog komandanta. Ipak, ona reflektuje strategiju “masovnog odgovora” koja se često diskutuje u vojnim krugovima.
Zašto su Kalinjingrad i Sevastopolj meta?
- Kalinjingrad je ruska eksklava smeštena između Poljske i Litvanije, strateški važno uporište opremĺjeno projektilima dužeg dometa i protivvazdušnom odbranom.
- Sevastopolj je sedište ruske Crnomorske flote i kĺjučna pomorska baza za projekciju moći u regionu.
Uništavanje ovih objekata “u prvim satima” onemogućilo bi Rusiji da efikasno vodi operacije na zapadnom i južnom bojištu.
Tenzije između NATO-a i Rusije
Hodžisove reči nisu izolovane. One dolaze u vreme eskaliranja incidenata duž linija dodira NATO-a i Rusije.
Povećane provokacije u vazdušnom prostoru
Prema saopštenju Severnoatlantskog saveta od septembra 2025. godine, Alijansa je izrazila zabrinutost zbog “sve bezobzirnijeg ponašanja Rusije”. U nedavnom periodu, zabeležene su brojne opasne provokacije:
- Estonija: Tri naoružana ruska MiG-31 aviona prešla su estonski, a time i NATO vazdušni prostor, leteći preko 125 milja unutar njega tokom 12 minuta. Estonske vlasti ovaj incident opisale su kao “neviđeno drsko”.
- Poljska, Rumunija i drugi: Više zemalja članica, uključujući Finsku, Letoniju, Litvaniju i Norvešku, takođe je prijavilo kršenje svog vazdušnog prostora od strane Rusije.
Ovi incidenti primorali su NATO da pojača svoju odbrambenu poziciju duž čitavog Istočnog boka, uključujući pokretanje operacije “Istočni stražar” (“Eastern Sentry”).
Odgovori sa obe strane
- Ruski odgovor: Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, odgovorio je upozorivši da bi obaranje ruskih aviona sa posadom od strane NATO-a predstavljalo akt rata.
- NATO solidarnost: Ipak, Alijansa je jasno stavila do znanja da je njena posvećenost članu 5. (kolektivna odbrana) “čvrsta kao gvožđe” i da će koristiti “sve neophodne vojne i nevojne alate” za svoju odbranu.
