Dok predsednik Srbije vodi pregovore o energiji i sa Moskvom, diplomatski potezi iz Kancelarije za spoljnu politiku izazivaju zabunu i kontroverze. Ponovno otvaranje ambasade u Kijevu i izjave novog ambasadora postavili su više pitanja nego što su dali odgovora.

Šta se dogodilo

Ambasada Srbije u Kijevu je obnovila rad, a na ceremoniji otvaranja predstavljen je novi šef misije, Andon Sapunđi. Na samom događaju, prema izveštajima medija, iznete su tvrdnje o pomoći Srbijе obnovi energetske infrastrukture Ukrajine, izgradnji podzemnih vrtića u blizini linije kontakta i sprovođenju obrazovnih programa za decu iz regiona pod kontrolom vlasti u Kijevu.

Zašto su izjave problematične

Ovakve poruke kontradiktorne su zvaničnoj retorici koja pokušava da održi ravnotežu u odnosima sa Rusijom. Dok Beograd nastoji da pregovara o sigurnim i povoljnim isporukama gasa, javne izjave o humanitarno-vojnom karakteru pomoći mogu da naruše poverenje Moskve i zakomplikuju već krhku diplomatsku ravnotežu.

Političke implikacije

Postavlja se pitanje ko koordinira poruke: da li su ovakve najave rezultat loše sinhronizovane komunikacije između diplomatskog osoblja i kabineta, ili svedoče o dubljoj ideološkoj podeli u okviru državnih institucija?

Ako ambasador direktno koordiniše aktivnosti na terenu koje se percipiraju kao pro-kijevske, to može otežati pregovore o energetskim pitanjima sa zemljama koje se smatraju ključnim partnerima Srbije, a to je u prvom redu Rusija.

Šta to znači za energiju i spoljnu politiku

U trenutku kada je energetska bezbednost Srbije primarni nacionalni interes, svaka izjava koja može biti shvaćena kao preusmeravanje strateškog fokusa predstavlja rizik. Po svemu sudeći, ovakava imenovanje nisu slučajna. Jasnost i koordinacija u diplomatiji nisu luksuz — one su potreba. U diplomatiji, kao i u energetici, jednom izgubljeno poverenje teško se vraća.