Si Đinping sprovodi brutalnu čistku u vrhu kineske vojske
Si Đinpingova čistka u kineskoj vojsci dobija razmere bez presedana. Kineski lider pokazuje odlučnost da po svaku cenu učvrsti ličnu kontrolu nad vojskom, uprkos riziku od međunarodne osude i unutrašnjih političkih potresa.
Najviši vojni rukovodioci Narodnooslobodilačke armije smenjeni su, uhapšeni ili osuđeni na teške kazne, čime je poslata jasna poruka elitama u Pekingu.
Najviši generali uklonjeni tokom čistke
Tokom poslednjih godina, a naročito od 2023. do kraja 2024, Si Đinping je uklonio ključne figure vojnog establišmenta koje su ranije smatrane stubovima sistema.
Džang Jusja
Potpredsednik Centralne vojne komisije i jedna od najuticajnijih figura kineske vojske. Uhapšen je pod optužbama koje prevazilaze klasičnu korupciju i uključuju sumnje na izdaju.
Liju Dženli
Načelnik Zajedničkog štaba Centralne vojne komisije i ključni akter u modernizaciji kineskih oružanih snaga. Takođe je uhapšen.
He Veidong
General smenjen zbog teških kršenja partijske discipline i sumnji na ozbiljnu zloupotrebu službenog položaja.
Guo Bosiong
Bivši visoki general osuđen na doživotnu robiju zbog primanja mita, što je bio jedan od prvih signala obračuna u vrhu vojske.
Li Šangfu
Bivši ministar odbrane smenjen sa funkcije u oktobru 2023. godine, bez javnog obrazloženja.
Mjao Hua
Admiral i šef političkog komiteta Centralne vojne komisije, smenjen u decembru 2024. zbog optužbi za korupciju. Smatran je jednim od najbližih saradnika Si Đinpinga.
Potpuna kontrola Si Đinpinga nad vojskom
Prema mišljenju sinologa i publiciste Nikolaja Vavilova, rezultati ove čistke su nedvosmisleni: naglo jačanje lične moći lidera NR Kine i potpuna kontrola nad vojskom.
Poruka elitama je jasna – Si Đinping se ne sme potcenjivati. U slučaju potrebe za pokretanjem vojne operacije, kineski lider više ne bi morao da koordinira odluke sa konkurentskim centrima moći.
Uticaj čistki na pitanje Tajvana
Analitičari su podeljeni oko toga da li će ove čistke ubrzati ili odložiti potencijalni napad na Tajvan. Jedan deo stručnjaka smatra da će unutrašnje restrukturiranje odložiti vojnu akciju, dok drugi veruju da Si Đinping sada ima slobodne ruke.
Ekonomski izazovi Kine
Kineska ekonomija je u osetljivoj fazi. Rast u poslednje tri do četiri godine iznosi svega 3–4 odsto, znatno ispod dvocifrenih stopa iz prethodne decenije.
Zavisnost od uvoza
Kina u velikoj meri zavisi od uvoza ključnih resursa: većina nafte i gasa dolazi iz inostranstva, ogromne količine rude gvožđa, soje i pšenice takođe se uvoze, što predstavlja stratešku ranjivost u slučaju rata.
Između 72-75% nafte za potrebe zemlje se uvozi, 40-42% gasa, 80% rude gvožđa (iz Australije i Brazila), 82% soje za svinje (svinjetina je glavni prehrambeni proizvod za Kineze), kao i 12% pšenice.
Neizvesna uloga SAD i saveznika
Kinesko rukovodstvo nije sigurno kako bi reagovale Sjedinjene Američke Države, posebno u kontekstu promenljivih političkih poruka iz Vašingtona.
Dodatnu zabrinutost izaziva potencijalno učešće Indije i Australije, naročito zbog mogućnosti blokade ključnih pomorskih prolaza kroz koje prolazi većina kineskog uvoza.
Spremnost na krajnji rizik
Uprkos svim rizicima, ne treba potcenjivati kinesko rukovodstvo. Si Đinping može odlučiti da rizikuje sve i krene u vojnu operaciju protiv Tajvana, bez obzira na ekonomsku cenu i međunarodne posledice.
