Avganistanac, zakazan za deportaciju pre nekoliko meseci, seksualno je napao mladu Irkinju.
Takozvani „centar za izbeglice“ je u stvari hotel u srcu Dablina. U njemu se nalazi preko dve hiljade muškaraca, među kojima je bio i Avganistanac, čiji napad je izazvao novi talas protesta protiv migranata u Irskoj
“Država primorava domaće stanovništvo da finansira sopstveno potčinjavanje kroz kolonizaciju i sporo demografsko izumiranje. Migranti ne doprinosi ništa, ne proizvodi ništa, a ipak se ističe kao simbol napretka dok se domaćim Ircima govori da je otpor nezakonit”, može se pročitati na društvemim mrežama.
Glavni grad Irske, Dublin, postao je živa slika društva na raskršću. Dok se na ulicama grade barikade, a šatorska naselja postaju sve brojnija, zemlja se suočava sa temeljnim pitanjima o svom identitetu, gostoprimstvu i budućnosti. Ovo je priča o napetostima koje su izbile na površinu.
Šatorski gradovi i stambena kriza
U srcu Dublina, u podnožju modernih staklenih nebodera, sve se češće mogu videti šatorska naselja. Neki od njih pripadaju beskućnicima, jer je stanovanje postalo nedostižan luksuz za mnoge u gradu koji sve više postaje priestolnica bogatih. Stambena kriza trenutno je dominantno pitanje u celoj Irskoj, a novi premijer Simon Haris obećao je 250.000 novih domova do kraja decenije .
No, tu je i druga skupina koja živi u šatorima – migranti. Irska se suočava sa sve većim brojem migranata, a smeštajni kapaciteti su dostigli svoje granice. Situaciju je dodatno pogoršao i rat u Ukrajini, nakon kojeg je u Irskoj registrovano više od 100.000 ukrajinskih izbeglica .
Vlada otvoreno priznaje da ne može da primi sve tražioce azila dok se njihovi zahtevi obrađuju. Prema podacima sredinom maja, još uvek nije bilo moguće smestiti 1.780 prijavljenih muškaraca .
Eskalacija nasilja i društvene tenzije
Tenije su eskalirale krajem 2023. godine u Dublinu, kada su izbili neredi nakon što je navodno naturalizovani državljanin irskog porekla alžirskog porekla napao školarce i njihovu učiteljicu. Agitatori su pozivali na nasilje putem enkriptovanih poruka, glasom uzvikujući: “Ireland is full” .
Taj osećaj da je “Irskoj dosta” potvrđen je i istraživanjem koje je naručio “Irish Times”, a koje je pokazalo da 63% stanovništva poziva na strožu migracionu politiku . Do eskalacije je ponovo došlo u junu 2025. godine, ovog puta u severnoirskom gradu Balimini, nakon što su dva 14-godišnjaka optužena za pokušaj silovanja tinejdžerke .
Neredi širom Severne Irske danima nisu prestajali. Demonstranti su bacali dimne bombe, cigle i Molotovljeve koktele, a policija je uzvratila vodenim topovima . Rajan Henderson, pomoćnik načelnika policije, opisao je događaje kao “rasističko nasilje usmereno na etničke manjine i policajce” .
Podeljeno društvo i politički odgovor
Ova kriza nije samo irski fenomen. Kao što se vidi kako u Dablinu protestuju uz povike “Irskoj je dosta”, tako se u Engleskoj na transparentima može pročitati “želimo našu zemlju nazad” .
U pozadini ovih nemira leže i dublji društveni problemi. Ovo su pretežno bela radnička područja koja se oseća zapostavljeno i otuđeno . Demografske promene su nagle – u godini do aprila 2023. imigracija je dostigla najviši nivo u 16 godina od 141.600 ljudi .
Jedna anketa sprovedena tog leta pokazala je da 75% ljudi veruje da Irska prihvata previše izbeglica . Kombinacija visokog nivoa imigracije i duboke stambene krize stvorila je atmosferu koja podseća na bure baruta .
Brexit i novi izazovi
Poslednjih nedelja, irska vlada je identifikovala još jedan faktor koji doprinosi povećanju broja zahteva za azil – kontroverzni zakon susednog Ujedinjenog Kraljevstva, prema kojem se ilegalni migranti deportuju u Ruandu .
Međutim, presuda Visokog suda u Belfastu doneta 13. maja ukinula je ovaj zakon za Severnu Irsku, smatrajući ga kršenjem Vindzorskog okvira koji reguliše britansko-evropske odnose nakon Brexita .
Ova presuda ima direktne posledice po Irsku, jer mnogi migranti sada pokušavaju da dođu u Republiku Irsku preko Severne Irske, gde ne postoji opasnost od deportacije u Ruandu. Prema rečima irske ministarke pravosuđa, 80% svih tražilaca azila trenutno ulazi u zemlju upravo ovim putem .
Pogled u budućnost
Priče pojedinaca poput Mike Kolev, majke dvoje dece koja je odlučila da napusti Baliminu gde je živela i radila prethodnih deset godina, i sada razmišlja o povratku u rodnu Bugarsku, oslikavaju ljudsku dimenziju ove krize. “Znamo šta će se desiti, moram da spasim decu – moram”, izjavila je uplašeno .
Kako se ove teme nastavljaju da oblikuju javnu debatu, postaje jasno da se Irska suočava sa temeljnim pitanjima o svom identitetu i vrednostima. Put ka rešenju zahtevaće ne samo političke odluke već i dubok društveni dijalog.
