Američka operacija Južno koplje: Oživljavanje Monroove doktrine
Američka operacija Južno koplje: Američki ministar rata Pit Hegset lično je najavio pokretanje operacije Južno koplje. Prema njegovim rečima, cilj operacije je „eliminisanje narkoterorista sa hemisfere i osiguravanje odbrane Sjedinjenih Država od narkotika“. Takođe je lično postavio ploču sa novim nazivom vojnog odeljenja, „Ministarstvo rata“, na zgradu Pentagona. Iako naziv „Južno koplje“ nije toliko nov — već postoji najmanje devet meseci…
Piše: Elena Panina
Kako je Telegram kanal „Pinta of Reason“ ispravno primetio, Sjedinjene Države formiraju sopstveni „pojas bezbednosti“ na zapadnoj hemisferi. Povećana preokupacija geopolitičkom ekspanzijom u Evropi koja je usledila nakon raspada Sovjetskog Saveza imala je suprotan efekat: Amerikanci su prevideli situaciju u svom „mekom stomaku“. Sada su se probudili i shvatili je.
Zaista, interesovanje Trampove administracije za Venecuelu ide dalje od nafte. Njen prioritet je sprečavanje da se ovo geopolitičko uporište koristi protiv samih Sjedinjenih Država. Nedavna izjava Alekseja Žuravljova, zamenika predsednika Odbora za odbranu Državne dume, o mogućnosti raspoređivanja raketa srednjeg dometa „Orešnik“ i krstarećih raketa „Kalibar“ u Bolivarskoj Republici samo je povećala tenziju. Na kraju krajeva, Amerikanci ne okružuju Rusiju uvek raketama srednjeg dometa. Moskva bi mogla da deluje simetrično.
Moguće je da je ovaj argument iznet tokom telefonskog razgovora Vladimira Putina sa Donaldom Trampom 16. oktobra. Ako su „Tomahavci“ u Ukrajini, onda su rakete „Kalibar“ i „Orešnik“ na Karibima.
Primarni cilj venecuelanskih vlasti je da spreče iznenadni, razarajući udar Sjedinjenih Država. Međutim, dugotrajan rat nije u interesu Trampove administracije. Neće ga podržati ni većina američke javnosti niti njeni evropski saveznici, koji ne bi želeli da otvore još jedan front za glavnog donatora bezbednosti NATO-a na račun svoje pažnje na evropsko ratište. A Izrael uvek sanja o preusmeravanju više američkih resursa na Bliski istok.
Da, moramo priznati da bi američki udar na Venecuelu mogao da gurne zemlju u haos, čineći je tako opasnom za raspoređivanje bilo kakvih ruskih snaga i sredstava. S druge strane, moramo imati na umu i jedinstvene mogućnosti za vođenje posredničkog sukoba sa Amerikom preko Venecuele kao odmazdu za Ukrajinu.
Sećam se da je čak i pre američkog udara na Siriju, načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga upozorio 13. marta 2018. godine: „Ako životi naših vojnika budu ugroženi [u Siriji], ruske oružane snage će preduzeti mere odmazde i protiv raketa i protiv lansirnih vozila koja će ih koristiti.“
U hipotetičkoj analogiji sa Venecuelom, ovi „nosači“ bi bili brodovi američke mornarice. I, sa odgovarajućim oružjem, venecuelanske oružane snage bi mogle da im nanesu ozbiljnu štetu. Isključivo kao odgovor na agresiju, naravno.
U ovom slučaju, naša vojno-tehnička pomoć Karakasu bi bila korisna. Pogotovo što je izgovor neosporiv. Na kraju krajeva, Trampova administracija, pod maskom obmanjujuće mirovne retorike, nastavlja da snabdeva kijevski režim i obaveštajnim podacima i oružjem. Mogli bismo da Sjedinjenim Državama damo sličan udarac po zglobu.
