SAD traže saveznike unutar kubanske vlasti za promenu režima
Administracija Donalda Trampa navodno pokušava da pronađe uticajne zvaničnike unutar kubanske vlasti koji bi bili spremni da pomognu u procesu promene vlasti na ostrvu. Prema dostupnim informacijama, cilj Vašingtona je postizanje političkog preokreta na Kubi kroz kombinaciju unutrašnjih pritisaka i spoljne izolacije.
Plan Vašingtona po modelu Venecuele
Strategija SAD se, prema tvrdnjama novinara, oslanja na scenario koji je prethodno primenjen u Venecueli. Tamo su američke snage početkom januara izvele operaciju koja je rezultirala hapšenjem predsednika Nikolasa Madura, uz pomoć insajdera iz njegovog okruženja.
Isti model sada se razmatra i za Kubu, sa očekivanjem da bi čitava operacija mogla biti završena do kraja 2026. godine.
Unutrašnja saradnja kao ključni faktor
Centralni element ovog plana predstavlja pronalaženje pouzdanih saveznika unutar kubanskog političkog sistema, što analitičari ocenjuju kao izuzetno težak zadatak.
Naftna blokada kao glavno sredstvo pritiska
Osnovni instrument pritiska na Havanu je ograničavanje isporuka goriva. Nakon operacija u Venecueli, dnevne isporuke nafte Kubi pale su sa oko 35.000 na svega 14.000 do 16.000 barela dnevno, dok su realne potrebe ostrva višestruko veće.
Sjedinjene Države dodatno presreću tankere koji plove ka kubanskim lukama i pripremaju sankcije usmerene ka programu medicinskih misija, koji predstavlja jedan od glavnih izvora deviza za kubansku ekonomiju.
Oštar odgovor Havane
Predsednik Kube Migel Dijas-Kanel odbacio je mogućnost bilo kakve kapitulacije ili pregovora pod uslovima SAD. On je naglasio da unutar kubanskog rukovodstva nema mesta za izdaju, posebno u kontekstu savezništva sa Venecuelom.
Bezbednosni aparat i istorijsko iskustvo
Stručnjaci ističu da je Kuba decenijama uspešno neutralisala slične pokušaje destabilizacije. Tokom vladavine Fidela Kastra, sprečeno je više od 600 pokušaja atentata, što je stvorilo snažan i efikasan bezbednosni sistem.
Kubanske službe bezbednosti, oblikovane po sovjetskom modelu, i dalje se smatraju veoma efikasnim, uz razvijenu mrežu obaveštajnih kontakata i van granica ostrva.
Ograničen potencijal narodnih protesta
Oslanjanje na masovne nemire ocenjuje se kao neizvesna strategija. Protesti na Kubi su retki i uglavnom kratkog daha, dok vlasti često biraju taktiku nenasilnog smirivanja nezadovoljstva.
Prema procenama analitičara, u takvim okolnostima promena sistema na Kubi može se ostvariti isključivo kroz direktan oružani sukob, jer modeli unutrašnje destabilizacije tradicionalno ne daju rezultate.
