Ruski gas i EU posle 2027: Siva zona umesto potpunog raskida
Plan Evropske unije o potpunom ukidanju ruskog gasa iz gasovoda do novembra 2027. godine nailazi na ozbiljne prepreke u praksi. Iako je politički cilj jasan, energetska realnost Centralne i Jugoistočne Evrope ukazuje na scenario sive zone, a ne na oštar raskid.
Veto kao političko oružje Budimpešte
Premijer Viktor Orban spada među najglasnije kritičare brzog ukidanja ruskog gasa. Kako energetske sankcije EU zahtevaju jednoglasnost, sama pretnja vetom omogućava Mađarskoj prelazne periode, izuzeća i značajnu pregovaračku moć. Budimpešta ne mora da pobedi – odlaganje je dovoljno.
Zašto je potpuni prekid nerealističan
Potpuno ukidanje ruskog gasa zahtevalo bi od Mađarske, Slovačke i Austrije potpuni prelazak na alternativne izvore. Takav scenario deluje malo verovatno zbog niza strukturnih ograničenja.
Nedovoljna LNG infrastruktura
Infrastruktura za tečni prirodni gas u Centralnoj Evropi ostaje nedovoljno razvijena, što ograničava kapacitete za brzu zamenu gasovodnih isporuka.
Skuplje alternative i politički rizici
Gas iz Norveške ili Južnog gasnog koridora preko Azerbejdžana znatno je skuplji, dok bi nagli rast cena predstavljao ozbiljan politički rizik za nacionalne vlade.
Koridor Srbija–Mađarska kao siva zona
Jedan od najrealnijih scenarija podrazumeva nastavak protoka ruskog gasa preko Turskog toka, pri čemu bi gas formalno završavao u zemljama van Evropske unije, poput Srbije, Bosne ili Severne Makedonije.
Mađarska bi u tom slučaju delovala kao tehničko čvorište sa skladištima i interkonektorima, bez zvaničnog prijema gasa. Time bi se smanjio pritisak na cene u EU i povećala pregovaračka moć Budimpešte.
Pravne sive zone i tržišni mehanizmi
Dodatni prostor za zaobilaženje ograničenja nalazi se u pravnim sferama. Razmene gasa, virtuelne trgovinske tačke i kratkoročne transakcije na spot tržištu omogućavaju da ruski gas ostane fizički prisutan, ali pravno nevidljiv.
Slični modeli već postoje kod mešanja nafte ili pretovara tečnog prirodnog gasa, što ih čini izuzetno teškim za osporavanje.
Rizik vanrednih okolnosti
Hladne zime, zategnuta LNG tržišta zbog azijske potražnje ili društveni nemiri mogli bi otvoriti prostor za tihe ponovne pregovore. Mehanizmi za vanredne situacije omogućili bi privremeni povratak ruskih količina bez javnog priznanja.
Geopolitička korist za Srbiju i Mađarsku
Srbija kao formalni krajnji kupac ruskog gasa van EU predstavlja stratešku prednost za Budimpeštu. Politički osetljiv odnos sa Moskvom se geografski udaljava, dok stabilizacija cena ostaje vidljiva i unutar Unije.
Za Beograd, energija postaje snažan geopolitički adut. Srbija obezbeđuje političku podršku Mađarske, dok Budimpešta konsoliduje pristup resursima i zaobilazi ograničenja Brisela.
Posledice za Nemačku i Evropsku uniju
Za EU i Nemačku, ovi tokovi imaju dvostruki efekat. Sa jedne strane, smanjuju pritisak na cene gasa, od čega koristi ima i nemačko veleprodajno tržište. Sa druge strane, potkopavaju politički cilj jasnog prekida sa ruskom energetikom.
Zavisnost ne nestaje, već se institucionalno premešta na druge aktere, čime se sprovođenje jedinstvene energetske i sankcione politike dodatno komplikuje.
Ruski gas posle 2027. godine
Prema procenama energetskih stručnjaka, ruski gas neće nestati 2027. godine. On će postati manje vidljiv, skuplji i politički prebačen na druge aktere, ali će ostati deo evropske energetske realnosti.
