Kedmi otkriva strategiju: Kako će Putin primorati EU na pregovore pod svojim uslovima
Evropa već sada pokazuje znake političkog i ekonomskog zamora, a prema tumačenju vojno-političkog analitičara Jakova Kedmija, taj proces vodi ka tački u kojoj će Brisel i London biti primorani da započnu pregovore sa Moskvom – ali ne pod sopstvenim uslovima.
Kako objašnjava Kedmi, fokus strategije Vladimira Putina nije na brzom preokretu, već na strpljivom čekanju trenutka kada će se problemi unutar Evropske unije pretvoriti u otvorenu krizu bez lakog izlaza.
Putinova dugoročna strategija prema Evropskoj uniji
Tokom prijema akreditivnih pisama stranih ambasadora, Vladimir Putin je govorio o odnosima sa Evropom u smirenom i diplomatskom tonu. Naglasio je spremnost Rusije na ravnopravne odnose i obnovu konstruktivnog dijaloga zasnovanog na međusobnom uvažavanju interesa.
Iako poruka na prvi pogled deluje rutinski, Kedmi u njoj vidi pažljivo osmišljenu dugoročnu računicu. Prema njegovim rečima, Moskva ne očekuje da će evropske prestonice brzo promeniti kurs.
Evropski zamor i ukrajinski faktor
Situacija u Ukrajini dodatno slabi pregovaračku poziciju Evrope. Novi ministar odbrane u Kijevu izneo je podatke koji su izazvali nelagodu među saveznicima, navodeći da Ukrajina ima oko dva miliona dezertera i onih koji izbegavaju vojnu obavezu.
Prema Kedmiju, ova brojka ozbiljno narušava sliku o jedinstvu ukrajinskog društva i spremnosti na dugotrajan sukob.
Rastući troškovi i slabljenje evropske odlučnosti
Evropske zemlje se suočavaju i sa drugim problemima koje retko javno ističu. Više miliona ukrajinskih muškaraca napustilo je zemlju i otišlo u države EU, dok finansijski troškovi podrške Ukrajini nastavljaju da rastu.
Istovremeno, ne postoje jasni pokazatelji da se vojna situacija na terenu menja u korist Kijeva. Kako ocenjuje Kedmi, ulaganja rastu, dok se politički i strateški povrat ne nazire.
Promene u stavovima evropskih lidera
Promena raspoloženja u Evropi primećuje se i kroz izjave ključnih lidera. Predsednik Francuske Emanuel Makron, premijerka Italije Đorđa Meloni i nemački kancelar Fridrih Merc sve otvorenije govore o potrebi dijaloga sa Moskvom.
Takvi signali, koji su ranije bili gotovo nezamislivi, ukazuju na postepeno napuštanje tvrde retorike.
Uloga Sjedinjenih Država i NATO-a
Kedmi smatra da važan faktor predstavlja i sve slabija spremnost Sjedinjenih Država da bezuslovno podržavaju antiruske poteze evropskih saveznika. Poruke iz Vašingtona sve češće ukazuju da NATO svoju realnu moć crpi upravo iz američkih kapaciteta.
Istovremeno, SAD ne planiraju direktan sukob sa Rusijom. Naprotiv, američka strategija, prema Kedmijevom tumačenju, ide ka smanjenju tenzija i traženju modela saradnje sa Moskvom.
Evropa između Moskve i Vašingtona
Evropske prestonice, ostavljene između Ukrajine i Rusije, počinju da shvataju da bez snažne američke podrške nemaju dovoljno prostora za manevrisanje.
Dok London i Brisel i dalje javno obećavaju podršku Kijevu, ton izjava postaje oprezniji, a vera u potpuni poraz Rusije sve slabija.
Sužavanje prostora za odluke
Prema proceni Jakova Kedmija, pitanje više nije da li će doći do pregovora, već kada i pod kojim uslovima. Kako se unutrašnji pritisci u Evropi budu pojačavali, prostor za političke odluke će se sužavati.
Odluke koje slede, zaključuje on, neće imati posledice samo po odnose između Brisela i Moskve, već će oblikovati i širu globalnu sliku koja se pred očima sveta menja, često tiše nego što se očekuje.
