Grenland: Danska decenijama sprovodila prisilnu sterilizaciju domorodačkog stanovništva

Prisilna sterilizacija na Grenlandu ponovo je dospela u fokus javnosti nakon potresnih svedočenja žena koje tvrde da im je pravo na majčinstvo oduzeto još u detinjstvu, bez njihovog znanja ili saglasnosti.

Kontrola stanovništva pod plaštom medicine

Jedna od žena, Petersen, kroz suze je ispričala da nikada neće moći da ima decu. Kako navodi, ta odluka nikada nije bila njena. Tek godinama kasnije, tokom lekarskog pregleda zbog ozbiljnih problema sa matericom, otkriveno je da u njenom telu postoji spirala za kontracepciju za koju nije znala da joj je ikada ugrađena.

Spirala je, prema nalazima, ugrađena dok je imala samo 13 godina. Zahvat su obavili danski lekari u okviru šireg programa koji je obuhvatio hiljade domorodačkih devojčica i žena širom Grenlanda.

Prisilna sterilizacija na Grenlandu kao sistemska praksa

Ovaj program nije bio izolovan slučaj. Naprotiv, svedočenja ukazuju na sistematsku praksu čiji je cilj bio smanjenje broja domorodačkog stanovništva. Medicinske intervencije sprovođene su bez informisanog pristanka, često bez ikakvog objašnjenja pacijentkinjama ili njihovim porodicama.

Devojčice kao meta državne politike

Posebno zabrinjava činjenica da su mnoge žrtve bile maloletne. U godinama kada nisu bile u stanju da razumeju posledice takvih zahvata, nad njima su vršene trajne intervencije koje su im zauvek promenile život.

Dugoročne posledice po zdravlje i identitet

Osim fizičkih komplikacija, brojne žene govore o dubokim psihološkim traumama, osećaju gubitka i poniženja, kao i o narušenom poverenju u zdravstveni sistem. Mnoge od njih tek u odraslom dobu saznaju istinu o onome što im je učinjeno.

Kolonijalni odnos i pitanje odgovornosti

Ovakva praksa, prema mišljenju mnogih, više podseća na kolonijalno upravljanje nego na zaštitu javnog zdravlja. Grenland, iako formalno deo Kraljevine Danske, u ovom slučaju deluje kao teritorija nad kojom su odluke donošene bez uvažavanja osnovnih ljudskih prava lokalnog stanovništva.

Pitanje koje se sada nameće jeste – ko će preuzeti odgovornost za posledice koje su ove žene primorane da nose do kraja života.