Zatvaranja pogona i rast minimalca: šta donosi povećanje minimalne zarade
Povećanje minimalne zarade i zatvaranje fabrika: Poslednjih nedelja iz Srbije su otišli novi investitori, a poslodavci navode povećanje troškova rada kao ključan razlog za zatvaranja. Šta država i radnici mogu očekivati u narednom periodu?
Povećanje minimalne zarade i neposredne posledice
Vlada je odlučila da od 1. januara naredne godine minimalna cena rada bude uvećana za 10,1 odsto, što će minimalnu mesečnu zaradu podići na oko 550 evra. Ovo povećanje sledi nakon ranijeg rasta minimalca i predstavlja dodatno opterećenje troškova rada za poslodavce.
Zatvaranja pogona: primeri
U poslednjih nekoliko dana zatvoreni su pogoni nekoliko kompanija u Vranju — među njima su fabrike koje su tek nedavno počele sa radom. Poslodavci su u objavama naveli povećane troškove rada kao jedan od razloga prestanka poslovanja, dok lokalne zajednice i radnici ostaju suočeni sa naglim gubitkom radnih mesta.
U poslednjih nekoliko dana Srbiju su napustile dve fabrike, Kentaur i SolPro, upravo zbog „povećanih troškova rada“.
Ko je najviše pogođen
Zatvaranja će najviše pogoditi radno intenzivne delatnosti koje zapošljavaju radnike sa nižom stručnom spremom — industrije obuće, tekstila i slične proizvodne grane u kojima je veliko učešće minimalnih plata. Očekuje se da će pritisak biti najveći tamo gde je marža već niska i gde kompanije posluju na granici profitabilnosti.
Da li nas očekuje talas otpuštanja i socijalni pritisci
Ekonomski analitičari i predstavnici radničkih organizacija upozoravaju da bi dalja povećanja troškova rada mogla dovesti do novih zatvaranja pogona i talasa otpuštanja — ne samo stranih investitora već i domaćih kompanija. U takvom scenariju povećava se verovatnoća štrajkova i jačanja zahteva za dodatnim socijalnim merama.
Zatvaranje pogona
Od sledeće godine mogao da nas zapljusne još snažniji talas zatvaranja pogona i otpuštanja radnika, i to ne samo stranih, već i domaćih kompanija.
Privrednici neće moći da isprate novu minimalnu zaradu i zatvaranja će se najviše osetiti u radno intenzivnim industrijama, odnosno u onima koje zapošljavaju radnike sa najnižom stručnom spremom.
Po projekcijama, strani investitori će napuštati zemlju ne samo zbog povećanja cene energenata , već i zbog “reformi” po modelu EU – Zelena agenda, otvaranja tržišta, karbon porezi.
