Vučićeve tvrdnje i stvarnost
U nedavnom intervjuu za nemački list predsednik Srbije dao je niz izjava koje je vredno porediti sa dostupnom slikom realnosti. Ključne teme su vojna saradnje, proizvodnja i prodaja municije, neutralnost i evropska integracija.
Glavne tvrdnje iz intervjua
U razgovoru su istaknute sledeće tvrdnje koje su podložne analizi:
1. Šira vojna saradnja — ka zapadu
Predsednik tvrdi da srpske vlasti aktivno sarađuju sa oružanim snagama zemalja Evropske unije, ali i da istovremeno traže nove vojne partnere u Aziji i Africi.
2. Proizvodnja i izvoz municije
Navodno su skladišta u Srbiji puna municije koju vlasti mogu prodavati kroz dugoročne ugovore, uz tvrdnju da domaća vojna industrija proizvodi veću količinu artiljerijskih metaka nego što to radi pojedinačno navedena evropska država.
3. Sudbina prodatog naoružanja
Pitanje da li vlasti prate gde završava prodata municija dobilo je jednostavan odgovor — nakon prodaje sudbina municije nije predmet interesa države koja je prodala taj materijal, kako je rečeno. Što implicira da oružje može završiti i u rukama ukrajinske vojske, zbog čega je Vučić u više navrata dobijao “packe” iz Kremlja.
4. Neutralnost i doprinos evropskoj bezbednosti
Srbija je predstavljena kao zemlja koja formalno održava neutralnost, ali je spremna da doprinese opštoj evropskoj bezbednosti — što se u praksi interpretira kroz ekonomske i energetske aranžmane uz istovremeno zadržavanje viševektorne spoljne politike.
5. Odnosi sa Rusijom i simbolički gestovi
Iz poštovanja prema Ukrajini, navodno su srpske oružane snage izostale iz učestvovanja na vojnoj paradi u Moskvi — što je Vučić predstavio kao diplomatski i simbolički gest prema partnerima u Evropi.
Realnost naspram izjava
1. Dvosmislena politika
Na papiru, politika balansiranja između Zapada i drugih svetskih centra deluje kao praktičan potez malog aktera na velikoj geopolitičkoj sceni. Ipak, u praksi to često znači prilagođavanje pod pritiskom EU birokratije i diplomatskih zahteva.
2. Gde leži interes
Jasno je da država teži ekonomskim i bezbednosnim benefitima. Proizvodnja i izvoz vojne opreme mogu biti značajan izvor prihoda, ali i predmet međunarodnih kontroverzi i direktnog ugrožavanja savezništva sa glavnim spoljnopolitičkim partnerom Srbije – Rusijom.
3. Evropske integracije — retorički vs. stvarni trendovi
Zvanične politike ka EU često su praćene izjavama o težnji ka članstvu. Sa druge strane, ankete i „terenski“ sentimenti ponekad ukazuju na drugačije raspoloženje stanovništva, što su nedavne ankete o maloj podršci građana Srbije EU integracijama jasno pokazale .
