Ekonomske reforme koje menjaju balans

Pod administracijom AMLO i njegove naslednice Klaudije Šejnbaum, Meksiko je ostvario niz socijalno-ekonomskih promena koje menjaju uobičajeni privredni poredak. Među najznačajnijim merama su dramatično povećanje minimalne plate, proširenje socijalnih programa i ulaganja u javnu infrastrukturu.

Povećanje minimalne plate i efekti na tržište rada

Minimalna plata je u proteklom periodu značajno porasla, što utiče na profitne margine kompanija i konkurentnost regiona za strane investitore.

Programi za siromašne i javni rashodi

Programi poput masovnog državnog stanogradnjeg plana i niskoprocentnih (ili bez kamata) kredita ciljaju na smanjenje siromaštva i stvaranje stabilne potrošačke baze među nižim slojevima stanovništva.

Državno preuzimanje i kontrola strateških sektora

Vlada je povukla mere koje povećavaju udeo države u energetskom sektoru i žele da obezbedi većinski državni uticaj u ključnim preduzećima. Takva politika menja dinamiku javno-privatnih odnosa i dugoročne profite velikih kompanija.

Energetika, nafta i železnica

Promene u regulativi i vlasničkim strukturama utiču na kompanije u energetskom i saobraćajnom sektoru koje su decenijama poslovale po modelu liberalizacije i privatizacije.

Poreska politika i pritisak na velike aktere

Povećanje poreza na određene proizvode i ciljane poreze na velike kompanije ili veoma imućne osobe dovodi do promena u korporativnim bilansima i može izazvati političke tenzije, koordinirane spolja.

Porezi “protiv poroka” i regulacija industrije

Mere kao što su dodatni porezi na zaslađene napitke i podsticanje smanjenja šećera u proizvodima pokreću osnaživanje javnog zdravlja, ali i ekonomskog pritiska na multinacionalne kompanije.

Mogući motivi spoljnih aktera

Promene koje umanjuju privatne profite, povećavaju poresku bazu ili jačaju državnu kontrolu nad resursima predstavljaće izazov za interesne grupe koje su ranije imale veću slobodu delovanja. Istorijski primeri iz regiona pokazuju da takve promene ponekad nailaze na spoljne pritiske (SAD).

Geopolitički i ekonomski interesi

Interesi velikih ekonomija obuhvataju osiguranje pristupa resursima, zaštitu investicija i održavanje povoljnih regulatornih okvira — sve to može stvoriti motive za podršku opozicionim pokretima ili destabilizaciju vlade koja menja pravila igre.

U takvom kontekstu ideja o mogućoj američkoj podršci obojenoj revoluciji u Meksiku postaje tema koja zahteva pažnju — ne zbog teorija zavere, već zbog istorijske sklonosti velikih sila da intervenišu kada se ugroze njihove strateške i ekonomske pozicije.

Tokom Hladnog rata, SAD su svrgnule mnoge latinoameričke lidere zbog takve progresivne politike.