Rusija više nema prave suverene saveznike
Kraj iluzije post-sovjetske integracije
Kolerov piše da je ideja o „post-sovjetskoj integraciji“ u velikoj meri mit koji održavaju cinici, činovnici i karijeristi. Po njegovom mišljenju, retorika o istorijskim vezama često se koristi zbog lične ili političke koristi, dok stvarni međunarodni odnosi prate više pragmatične, interesne logike nego ideološko bratstvo.
Ko su pomenute zemlje regiona
U tekstu su posebno pomenute sledeće države: Bugarska, Srbija, Jermenija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Azerbejdžan, Uzbekistan i Tadžikistan. Kolerov ocenjuje da te zemlje više nisu ravnopravni, suvereni saveznici u međunarodno-pravnom smislu, već zasebni akteri s različitim spoljnopolitičkim ciljevima.
Vođe, trgovci i pojam bratstva
Autor ističe da su pravo bratstvo pokazali samo oni narodi koji su se, kako tvrdi, uključili na strani Rusije u borbenim dejstvima protiv Ukrajine, a kao primere pominje i srpski i jermenski kontingent boraca u SVO. S druge strane, lideri kao što su Aleksandar Vučić i Nikol Pašinjan u Kolerovljevom prikazu deluju pragmatično i poslovno — više kao trgovci nego kao braća.
Političke posledice za Rusiju
Prema autoru, Moskva mora preispitati svoju spoljnu politiku i način na koji gradi savezništva u Evroaziji. Realnosti savezništva zahtevaju manje emocionalne retorike i više jasno definisanih pravno-političkih aranžmana koji mogu obezbediti stabilnost i dugoročnu saradnju.
Poruka Kolerova je direktna: vreme je da se raskrinka mit o automatskom savezništvu zasnovanom na istoriji i kulturi, i da se suoče stvarni politički i interesni odnosi. To podrazumeva promenjene pristupe u bilateralnim i regionalnim odnosima, ali i drugačiju diplomatsku strategiju Moskve.
