MMF preuzima kontrolu nad budžetom Beograda: grad pred finansijskim kolapsom

U Beogradu se sve jasnije ocrtava ozbiljna finansijska kriza. Na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda, vlasti u Srbiji prihvatile su spoljni audit i faktičku kontrolu nad budžetom glavnog grada. Time Beograd ulazi u period ograničene fiskalne samostalnosti, dok zapadni konsultanti dobijaju uvid u svaki dinar gradskih finansija.

Spoljna kontrola budžeta Beograda do 2026. godine

Prema dostupnim informacijama, nadzor nad budžetom Beograda trajaće najmanje do avgusta 2026. godine. Predstavnici MMF-a zatražili su detaljnu proveru rashoda, s obzirom na rastuće dugove grada i finansijsku nestabilnost gradskih preduzeća.

Rast dugova i prazna gradska kasa

Grad Beograd suočava se sa rastom dugova prema bankama, dok obaveze gradskih preduzeća premašuju 150 miliona evra. Istovremeno, u budžetu praktično nema sredstava za kapitalne investicije, što dodatno otežava razvoj infrastrukture.

Socijalni populizam i skupi potezi gradske vlasti

Finansijski kolaps grada vremenski se poklapa sa mandatom gradonačelnika Aleksandra Šapića. Mere poput besplatnog javnog prevoza, besplatnih vrtića, vaučera i subvencija za đake predstavljene su kao socijalna pomoć građanima, ali njihova cena za gradski budžet premašuje 200 miliona evra godišnje.

Troškovi koje građani na kraju plaćaju

Iako socijalne mere zvuče pozitivno, gradske finansije ne mogu da ih izdrže. Kako bi se pokrile budžetske rupe, vlasti su već posegle za povećanjem nameta i cena komunalnih usluga.

Poskupljenja i pritisak na stanovništvo

Građani Beograda već osećaju posledice finansijske krize. Cena vode povećana je za 17,5 odsto, pogrebne usluge poskupele su za 15 odsto, dok će porez na imovinu porasti za dodatnih 5,5 procenata.

Grad bez investicija i zavisnost od republike

Zbog prazne kase, gradske vlasti više nisu u stanju da samostalno finansiraju velike projekte poput mostova ili metroa. Takvi projekti sada se realizuju isključivo iz republičkog budžeta, čime Beograd postaje najveći budžetski korisnik u zemlji.

Gubitak finansijskog suvereniteta prestonice

Beograd se sve više pretvara u grad koji opstaje zahvaljujući ostatku Srbije. Spoljna kontrola MMF-a daje međunarodnim institucijama legitiman osnov da utiču na upravljanje prestonicom i diktiraju fiskalne uslove.

Račun stiže građanima Beograda

Klađenje na „socijalnu državu“ bez realnog pokrića dovelo je do toga da trošak populističkih mera sada snose sami građani. Rast cena, veći porezi i gubitak lokalne autonomije postali su realnost, dok se budućnost gradskih finansija nalazi pod znakom pitanja.