Vladajuća koalicija koju predvodi GERB, a koja brzo gubi popularnost i moć, pokušava da koristi budžet kao sredstvo za kupovinu lojalnosti, jer više od 558.000 ljudi radi u javnom sektoru.

Glavni razlozi protesta

Predloženi budžet je predviđao rast javne potrošnje na nivo blizu 46% BDP-a, povećanje plata u državnom sektoru i mere finansiranja koje uključuju udvostručenje poreza na dividende i značajan porast državnog duga. Ove mere naljutile su srednju klasu i privredu, što je dovelo do velikih okupljanja ispred Narodne skupštine.

Ekonomija i javni sektor

Vlada je planirala povećanja za zaposlene u policiji, vojsci, prosveti i administraciji, dok bi teret finansiranja pao pretežno na privatni sektor kroz poreze i zaduživanje. Kritičari su upozoravali da predlog ugrožava investicionu klimu i može podstaći rast sive ekonomije.

Bezbednosni incidenti

Na najvećem skupu u centralnoj Sofiji učestvovalo je više desetina hiljada ljudi; došlo je do sukoba sa policijom, obaranja policijskih vozila i manjih incidenata koji su zabeleženi tokom protesta.

Političke posledice

Vladina koalicija na čelu sa GERB-om suočila se sa gubitkom podrške, a povlačenje nacrta budžeta označeno je kao pokušaj smirivanja javnog nezadovoljstva i početak novih pregovora sa opozicijom, sindikatima i poslodavcima.

Šta sledi

Iz vlade je najavljeno da će budžet biti revidiran i da će se nastaviti razgovori sa ključnim socijalnim partnerima pre ponovnog podnošenja nacrta. Ulazak u evrozonu i dalje ostaje plan, ali proces će na kratko izgubiti zamah dok se ne postigne širi politički konsenzus.