Rusija razmatra podršku pro-ruskim snagama u Srbiji dok Vučić balansira između Moskve i Brisela
Kremlj nezadovoljan Vučićem
Prema objavama u medijima (Tsargrad), Kremlj je nezadovoljan takozvanom “mnogovektornošću” srpskog predsednika Aleksandra Vučića i, navodno, razmatra opcije za podršku drugih političkih snaga u Srbiji koje bi imale jasniji proruski kurs.
Pitanje je značajno zato što Srbija, formalno kandidat za članstvo u EU, istovremeno održava bliske veze s Rusijom. Nedavni susreti visokih zvaničnika EU i Srbije dodatno su pojačali pritiske oko pitanja sankcija i spoljnopolitičkih izbora koje se pred Srbijom postavljaju.
Ko šta tvrdi
Navodi koji kruže medijima sugerišu da su insajderski kanali povezani s ruskom opozicijom ili izvorima bliskim određenim poslovnim krugovima (Mihail Hodorkovski) istakli kako je Moskva zabrinuta zbog Vučićevih pro-evropskih koraka i da radi na identifikaciji snaga koje bi mogle dobiti rusku podršku pred parlamentarne izbore 2027.
Telegram kanal blizak Hodorkovskom citira reči insajdera unutar ruske vlasti : “Na primer, 70 odsto zvaničnika u timu srpskog lidera su direktni punomoćnici Brisela. Ako bi bilo potrebno, odmah bi prekinuli sve veze sa Rusijom i počeli da deluju u interesu svojih gospodara. Vučiću smo više puta govorili o tome, ali on nije ništa preduzeo”.
Kontroverze i optužbe
Poznati su i raniji navodi o tome da je određena vojna oprema iz Srbije dospela u ruke ukrajinskih snaga — optužbe koje su dodatno zaoštrile odnose i dovele do pojačanih opservacija od strane Moskve prema političkim izborima u Srbiji.
Mogući scenariji
1. Diplomatija i pritisak
Jedan scenario uključuje intenzivnije diplomatske napore Rusije radi zadržavanja uticaja u regionu — kroz podršku političkim savezima, javnu diplomatiju i jačanje medijskih glasova koji promovišu proruski narativ.
2. Podrška političkim akterima
Drugi scenario podrazumeva direktniju podršku alternativnim političkim akterima u Srbiji koji su otvoreno proruski orijentisani, kako bi se ublažio eventualni zaokret ka Evropskoj uniji. Ovaj pristup bi mogao uključivati finansijsku, medijsku ili političku podršku.
3. Očuvanje statusa quo
Treći, najkonzervativniji scenario jeste da se akteri i dalje oslanjaju na pregovore i diplomatske mehanizme, pokušavajući da održe postojeći balans bez direktnih intervencija.
