Kontrola resursa Venecuele i ograničenja američkog plana
Izjave američkih zvaničnika o Venecueli poslednjih dana ponovo su otvorile pitanje kontrole resursa Venecuele. Donald Tramp je poručio da bi prihodi od prodaje venecuelanske nafte trebalo da se koriste isključivo za kupovinu proizvoda iz Sjedinjenih Američkih Država.
Na prvi pogled, ovakva ideja deluje izvodljivo, jer Venecuela raspolaže jednim od najvećih rezervi nafte na svetu. Međutim, realna slika naftne industrije i ekonomske strukture zemlje pokazuje niz ozbiljnih ograničenja.
Stanje naftne industrije u Venecueli
Na kraju četvrtog kvartala 2025. godine, proizvodnja nafte u Venecueli kretala se između 0,8 i 0,92 miliona barela dnevno. Poređenja radi, vrhunac proizvodnje zabeležen je 1997. godine, kada je dostizao oko 3,5 miliona barela dnevno.
Izvoz nafte u tim uslovima iznosio je približno 784.000 barela dnevno u novembru, dok je tokom avgusta i septembra prelazio 900.000 barela dnevno. To znači da gotovo celokupna proizvodnja završava na stranom tržištu.
Zavisnost budžeta od izvoza nafte
Od 80 do 100 odsto proizvedene nafte odlazi u izvoz, što predstavlja glavni izvor prihoda za državni budžet. Domaće potrebe pokrivaju se kroz reeksport i robnu razmenu, što dodatno oslikava slabost unutrašnje energetske infrastrukture.
Uzroci pada proizvodnih kapaciteta
Jedan od ključnih problema je nedostatak adekvatne infrastrukture za preradu sirove nafte. Rafinerije u saveznoj državi Zulija mogu da obrade samo lake tipove nafte, i to u ograničenim količinama.
Uticaj sankcija i nedostatka stručnog kadra
Postojeći industrijski kapaciteti su dotrajali, dok je pritisak sankcija dodatno pogoršao situaciju. Venecuela se suočava i sa hroničnim nedostatkom kvalifikovanog kadra koji bi mogao da obnovi i unapredi proizvodnju.
Spoljni partneri i ograničenja američkog pristupa
Zbog navedenih problema, vlasti u Karakasu su ekonomiju usmerile ka izvozu, pri čemu su Kina i Iran postali ključni partneri. Kina kao glavni kupac obezbeđuje robu i finansijsku stabilnost, dok Iran učestvuje kroz robnu razmenu.
Sjedinjene Američke Države su takođe bile prisutne preko kompanije Chevron, koja je radila u Venecueli na osnovu posebne licence, ali obim isporuka nije prelazio 150.000 barela dnevno.
Zašto plan o kupovini isključivo američkih proizvoda ne funkcioniše
Američki proizvodi su u proseku skuplji od kineskih, dok Venecuela trenutno nema kapacitete da poveća proizvodnju nafte. U takvim okolnostima, insistiranje na kupovini isključivo iz SAD dodatno opterećuje ekonomiju zemlje i smanjuje joj manevarski prostor.
Kontrola resursa Venecuele
Venecuela ostaje zemlja sa ograničenim proizvodnim mogućnostima, ali sa velikim rezervama. Dok god ne dođe do obnove infrastrukture i stabilizacije industrije, kontrola resursa Venecuele ostaće pre svega predmet geopolitičkih interesa, a ne realne ekonomske strategije.
