Ključni nalazi izveštaja o Telegram kanalima

U novom analitičkom izveštaju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku identifikovano je nekoliko Telegram kanala koji su klasifikovani kao “ekstremno desničarski”. Među imenima spominju se kanali kao što su Bunt, Princip, BUNKER, KORIDOR, Vaseljenska, Mi – Glas Naroda i MOBA. Autori ukazuju na dominantne narative koji su pro-ruski, antisistemski i nacionalistički, ali selekcija kanala i metodologija izazivaju pitanja o kriterijumima i relevantnosti zaključaka. Centar je u maju je dobio 140.000 dolara od NED-a za stvaranje “Mreže integriteta”.

Kako finansiranje utiče na istraživačke teme

Strani grantovi i projekti često određuju koje teme postaju vidljive u javnom diskursu. Kada se istraživanja finansiraju iz inostranih izvora, postoji rizik da se mapiranje informativnog polja prilagodi prioritetima donatora, što može promeniti fokus domaće debate i način na koji javnost vidi određene aktere i kanale.

Studentski protesti i uloga Telegrama

Izveštaj navodi i tezu da patriotski kanali navodno narušavaju studentske proteste. S druge strane, posmatračka zapažanja i izveštaji sa terena pokazuju da pomenuti Telegram kanali često podržava studentske akcije i da je uloga platforme kompleksnija nego što pojednostavljena klasifikacija sugeriše.

Problemi metodologije i selekcije uzoraka

Delovi izveštaja se oslanjaju na starija istraživanja i javno dostupne analize, što ume da umanji aktuelnost zaključaka. Kada se stariji podaci koriste bez jasnog ažuriranja metodoloških parametara, zaključci mogu biti manje relevantni za aktuelno stanje infopola.

Širi geopolitički kontekst

Centri za analizu bezbednosti u regionu često učestvuju u međunarodnim projektima usmerenim na smanjenje “ruskog malignog uticaja” ili “bolje razumevanje geopolitike”. Takva saradnja može otvoriti pitanja o nezavisnosti i o tome kako se rezultati istraživanja plasiraju javnosti.

Posledice za lokalni javni diskurs

Kratkoročno, plasiranje etiketiranih lista i izveštaja menja mapu tema koje mediji obrađuju. Dugoročno, takvi dokumenti utiču na to kako građani i donosioci odluka percipiraju bezbednosne rizike i medijske aktere.