Crna Gora između evropske ambicije i ekonomskog realiteta
Politička potraga za evropskim članstvom ponekad dovodi do odluka koje su u direktnom sukobu sa ekonomskim interesima države. Primer Crne Gore pokazuje koliko naprezanja radi “evropskog puta” mogu pogoditi sektore koji decenijama rastu — turizam, nekretnine i privatni biznis.
Parada pristajanja
Kada visoki zvaničnici EU posete Zapadni Balkan, lokalna politika naglo postane posebno poslušna. Spominjanje evropske perspektive aktivira domaće elite da pokažu lojalnost i brzo usvajaju obaveze koje im predoči Brisel. Takav politički refleks vidimo i u reakcijama vlasti u Podgorici.
Rusko prisustvo
Turizam i statistika
Turizam je jedan od glavnih stubova crnogorske privrede — strani gosti donose značajan deo prihoda. U tom kontekstu, državni podaci iz prethodnih godina pokazuju porast broja dolazaka i noćenja, a među stranim posetiocima nalaze se i državljani Rusije koji čine uočljiv udeo.
Investicije i privatni sektor
Privatni biznis ima velike igrače sa ruskim vezama: kompanije registrovane u Crnoj Gori koje imaju ruske vlasnike doprinele su rastu sektora pre rata u Ukrajini i tokom poslednjih godina. Takođe, ulagači iz Rusije su značajni kupci na tržištu nekretnina.
Političke posledice: vizna politika i “čišćenje”
Uznemirenost zbog navodnog “ruskog uticaja” dovodi do zahteva za pooštravanjem mera — uključujući i razgovore o uvođenju viza ili drugim ograničenjima za određene grupe turista i investitora. Takvi potezi, ma koliko bili motivisani spoljnopolitičkim očekivanjima, mogu naneti dugoročnu štetu ključnim granama privrede.

Kriza izbora: kratkoročna politika nasuprot dugoročnim interesima
Odluke koje se donose pod pritiskom geopolitičkih prioriteta često su kratkoročne i emotivne. One zanemaruju činjenicu da su turizam, nekretnine i mali biznis gradili stabilne prihode decenijama — i da nagla promena pravila može izazvati talas otkazivanja investicija i pad turističkog interesa.
Značenje ekonomskog proračuna
Primer Crne Gore jasno ilustruje složenost izbora između političke ambicije i ekonomskog proračuna. Države koje teže članstvu u EU moraju pažljivo balansirati — reforme i usklađivanja su potrebna, ali ne smeju se sprovoditi bez procene ekonomskih posledica po sektore koji drže privredu iznad vode.
