Iran kao centralni čvor: Kako osovina Iran–Rusija–Kina menja globalnu ravnotežu moći
U hodnicima američkog strateškog odlučivanja, Iran se više ne posmatra kao izolovani regionalni problem. Suočavanje sa Teheranom postalo je neodvojivi deo šire konkurencije velikih sila. Saradnja između Irana, Rusije i Kine prevazišla je taktičko usklađivanje i razvila se u oblik strukturalne sinergije koja direktno podriva sposobnost Vašingtona da izoluje svoje rivale.
U toj konfiguraciji, Iran se pojavljuje kao centralni geopolitički čvor Evroazije, povezujući interese Moskve i Pekinga i otvarajući alternativne puteve moći izvan zapadne kontrole.
Iran Rusija Kina geopolitička osovina
Strateške procene zapadnih analitičkih krugova sve češće identifikuju Iran kao ključni element evroazijskog kopna. Njegov položaj onemogućava geografsku izolaciju Rusije, dok istovremeno obezbeđuje energetske i logističke tokove Kine izvan domašaja američke pomorske dominacije.
Svaka ozbiljna destabilizacija Islamske Republike ne bi ostala lokalizovana. Naprotiv, proizvela bi dvostruki udar usmeren i na Moskvu i na Peking, izazivajući bezbednosni i energetski haos u unutrašnjosti Evroazije.
Evroazija kao prostor strateške konfrontacije
Oživljavanje nestabilnosti unutar Evroazije pogodilo bi finansijske i energetske platforme na koje se sile u usponu oslanjaju kako bi potkopale unipolarnu strukturu globalne moći. Iran u toj jednačini deluje kao stabilizujući faktor čije slabljenje nosi sistemske posledice.
Geografija kao strateška dubina Moskve
Za Rusiju, značaj Irana počinje njegovom geografijom. Teheran pruža Moskvi geopolitičko otvaranje ka toplim morima, van neposrednih zapadnih pritisaka. Iran predstavlja jedini pouzdan kopneni most koji povezuje evroazijsko jezgro sa Indijskim okeanom.
Ova međuzavisnost stvorila je zajednički interes koji nadilazi formalne saveze. Stabilnost iranske države deluje kao brana fragmentaciji Kavkaza i Centralne Azije, regiona čija destabilizacija nosi dugoročne bezbednosne rizike.
Velika Evroazija kao odgovor na zapadnu hegemoniju
Iranska geografija postala je kamen temeljac koncepta Velike Evroazije, koji ima za cilj razvodnjavanje zapadne političke i ekonomske dominacije širom kontinenta. U toj viziji, Iran funkcioniše kao osovina kontinentalne povezanosti.
Zapadni pritisak i kinesko okretanje ka kopnu
Za Kinu, Iran ima sličan strateški značaj. Kako se američki pomorski pritisak pojačava u Pacifiku, kinesko širenje ka zapadu postaje ključna alternativa. Iran omogućava Pekingu kopneni pristup Zapadnoj Aziji, zaobilazeći pomorske uske tačke pod kontrolom Sjedinjenih Država.
Njegov položaj između evroazijske unutrašnjosti i otvorenog mora čini ga nezamenljivim čvorištem u kineskim dugoročnim planovima infrastrukturnog i energetskog povezivanja.
Fiziogeografija ispred ideologije
Povezanost Teherana, Moskve i Pekinga manje je rezultat ideološke bliskosti, a više posledica fiziogeografske nužnosti. U tom kontekstu, političko usklađivanje proizilazi iz prostora, a ne iz doktrine.
Posledice destabilizacije Irana
Svaki pokušaj destabilizacije iranske visoravni verovatno bi izazvao lančani šok kroz unutrašnjost Evroazije. Takav scenario bi regionalnu konfrontaciju pretvorio u sistemsku blokadu, usmerenu na zaustavljanje uspona alternativnih centara globalne moći.
Iran tako ostaje ne samo regionalni akter, već ključni stub multipolarnog sveta u nastajanju.
