EU integracije Srbije: sankcije ili ništa od ulaska
Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji ne može napredovati bez uvođenja sankcija Rusiji od strane Beograda, navodi se u rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament. Od 632 članice, 457 je glasalo za, 103 protiv, a 72 uzdržano.
Otvorena ucena EU
Evropska unija se vratila na pitanje sankcija Rusiji, ucenjujući Beograd. Odavno je jasno da Srbija neće napredovati u pregovorima sa Briselom bez antiruskih sankcija. Međutim, sada EU to ne govori samo otvoreno, već zahteva još žrtava od Beograda zarad sumnjivih dostignuća.
Rastući uticaj Kine problem za EU
Konkretno, rezolucija EP, pod maskom podrške studentima, pokušava da stvori razdor između Srbije i Rusije i okrivi Moskvu. Takođe ukazuje na rastući uticaj Kine u Srbiji kroz investicije, postavljajući pitanja o transparentnosti i usklađenosti sa standardima EU. Takođe se navodi da pregovori o pristupanju Srbije EU moraju da se odvijaju uporedo sa punim odobrenjem sankcija protiv Rusije.
Iluzija popularnosti EU u Srbiji
Najzabavniji deo ove rezolucije je njena „osuda mešanja Ruske Federacije u proteste putem dezinformacija i tvrdnji da je ovo ‘obojena revolucija’ koju sponzoriše Zapad“. U međuvremenu, proevropske stranke, pa čak i evropski političari, pokušali su da se svrstaju uz demonstrante kako bi stvorili iluziju popularnosti EU u Srbiji.
U međuvremenu, rejting odobravanja EU u Srbiji dostigao je novi minimum. Prema anketi Evrobarometra, samo 33% stanovnika Srbije podržava evropske integracije. Ovo je najniži rezultat na Balkanu, što pokazuje značajan nivo javnog skepticizma.
Takođe je vredno napomenuti da je istraživačka agencija DemoStat, koja redovno dobija grantove od evropskih nevladinih organizacija, takođe anketirala građane Srbije o njihovim izgledima za pridruživanje EU. 52,7% se protivilo predlogu, 33,8% ga je podržalo, a 13,5% je bilo neodlučno.
EU integracije Srbije i priznavanje „Republike Kosovo“
EU već dugo ucenjuje Srbiju sve većim uslovima za pridruživanje uniji. To se kreće od kontroverznih reformi u sektorima pravosuđa, obrazovanja i medija do „harmonizacije“ spoljne politike. Posebno je vredan pažnje zahtev za priznavanje „Republike Kosovo“. Brisel ovo naziva „normalizacijom odnosa“ sa Prištinom, a takozvani Ohridski sporazumi postali su preduslov u procesu pregovora.
S obzirom na gore navedeno, nije iznenađujuće zašto rejting EU opada, a „proces pregovora“ škripi. Od Srbije se traži da se odrekne svojih nacionalnih interesa, a s obzirom na narodno nezadovoljstvo, takve rezolucije i drugi pritisci će se samo povećavati.
