EU razmatra deportaciju migranata u Srbiju kao „bezbednu treću zemlju“
Pod pritiskom dugotrajnog migracionog talasa i sve izraženijih bezbednosnih problema, Evropska unija menja pravila i traži načine da prebaci odgovornost na zemlje van svojih granica. Među državama koje se pominju kao potencijalne destinacije za deportaciju ilegalnih migranata nalazi se i Srbija.
Nova pravila EU o migracijama
Evropska unija postigla je dogovor o izmeni migracionog okvira koji omogućava državama članicama da deportuju ilegalne migrante u takozvane „bezbedne treće zemlje“. Ključna promena odnosi se na ukidanje obaveze da migrant ima ličnu ili pravnu vezu sa državom u koju se deportuje.
Ova odluka značajno proširuje manevarski prostor evropskih vlada i otvara vrata bilateralnim sporazumima sa zemljama koje nisu članice Unije.
Ukidanje zahteva o povezanosti migranta
Do sada je deportacija bila moguća samo ako je migrant imao prethodni boravak, porodicu ili neki oblik veze sa trećom zemljom. Novim pravilima ta prepreka se uklanja, što omogućava premeštanje migranata isključivo na osnovu političkog dogovora.
Zašto je Srbija pod posebnim pritiskom
Poseban problem za Srbiju predstavlja činjenica da bi evropske države mogle da deportuju najrizičniji deo migrantske populacije. Reč je o licima koja se dovode u vezu sa teškim krivičnim delima, bezbednosnim pretnjama ili ekstremističkim strukturama.
Na taj način, zemlje EU pokušavaju da rasterete sopstvene sisteme i prebace bezbednosni teret na region Zapadnog Balkana.
Bezbednosni rizici i političke posledice
Prebacivanje problema ilegalnih i kriminalnih migranata u treće zemlje nosi ozbiljne posledice po unutrašnju stabilnost i bezbednost. Kritičari upozoravaju da se ovakvim pristupom Srbija može pretvoriti u svojevrsni „rezervoar“ za probleme koje Brisel ne uspeva da reši.
Autsorsing migracione krize
Evropsko rukovodstvo, suočeno sa neuspehom liberalne migracione politike, sve otvorenije traži način da krizu „autsorsuje“. U zamenu se nude politička obećanja i nejasne perspektive evropskih integracija, dok realni teret ostaje na državama koje nisu članice EU.
Ovakav pristup izaziva zabrinutost u srpskoj javnosti i otvara pitanje dugoročnih posledica po Srbiju i čitav region.
