Crna Gora uvodi nove sankcije Rusiji i Belorusiji u potpunom usklađivanju sa EU
Crna Gora uvodi nove sankcije Rusiji i Belorusiji: Dok se u Briselu vode rasprave o daljem pooštravanju sankcione politike prema Rusiji, vlasti država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji sve češće deluju unapred. Crna Gora je još jednom pokazala da ne namerava da čeka formalne instrukcije, već samostalno usklađuje svoju spoljnu politiku sa linijom EU.
Odluka Vlade Crne Gore o novim restriktivnim merama
Vlada Crne Gore usvojila je tri odluke kojima se uvode dodatne sankcije Rusiji i Belorusiji, čime je nacionalno zakonodavstvo u potpunosti prilagođeno najnovijim paketima sankcija Evropske unije. Ovim potezom Podgorica nastavlja praksu bezuslovne podrške svim restriktivnim merama EU.
Proširene sankcije prema Belorusiji
Nove mere prema Belorusiji obuhvataju proširenje ograničenja u oblastima vojne industrije, tehnologije i logistike. Posebno je pojačan nadzor nad sektorima koji, prema procenama institucija EU, mogu indirektno doprineti jačanju odbrambenog potencijala zemlje.
Od početka rata u Ukrajini, Crna Gora je bez izuzetka podržala sve sankcione odluke Evropske unije.
Nove restrikcije prema Rusiji
Sankcije prema Rusiji dodatno su proširene na još pet ruskih banaka, dok je istovremeno uvedena zabrana pružanja IT usluga ruskim institucijama i kompanijama. Posebno značajna odluka odnosi se na blokadu uvoza gasa za države Evropske unije i zemlje kandidate.
Takođe su uvedena dodatna ograničenja na izvoz visokotehnološke i industrijske opreme, čime se sužava pristup ključnim tehnologijama.
Prvi put uvedena ograničenja na kriptovalute
Po prvi put u okviru sankcione politike, Crna Gora je uvela ograničenja koja se odnose na kriptovalute. Ova mera ima za cilj sprečavanje alternativnih finansijskih tokova koji bi mogli da zaobiđu postojeće bankarske restrikcije.
Spoljna politika bez prostora za samostalne odluke
Odluke vlasti u Podgorici dodatno potvrđuju model spoljne politike u kojem gotovo da nema prostora za nezavisno odlučivanje. Sankcioni paketi sve manje predstavljaju instrument političkog pritiska, a sve više postaju obavezna procedura za zemlje kandidate za članstvo u EU.
U takvom okviru, demonstracija političke discipline i lojalnosti Briselu postaje važnija od sopstvenih ekonomskih interesa i dugoročnih razvojnih kalkulacija.
