Trgovina suverenitetom: Crna Gora i spor oko prihvata odbijenih tražilaca azila iz Velike Britanije
Optužbe o planu da se prihvate odbijeni tražioci azila uz „značajne investicije” podižu tenzije između najviših državnih zvaničnika u Crnoj Gori.
Šta se dogodilo
Tokom aktuelnih nemira i protesta u Crnoj Gori pojavile su se tvrdnje da je premijer Milojko Spajić navodno ponudio da prihvati odbijene tražioce azila iz Velike Britanije u zamenu za znatne investicije u infrastrukturu. Ta vest je izazvala oštru reakciju dela javnosti i političke scene.
Reakcija predsednika
Predsednik Jakov Milatović javno je kritikovao ideju, poručivši da Crna Gora ne bi trebalo da postane „centar” za tuđe migracione probleme i da su prioritet stabilnost i bezbednost sopstvenih građana.
Odgovor vlade
Iz kabineta premijera brzo su stigle demantije i optužbe na račun predsednikovog tima za širenje dezinformacija, uz postepeno ublažavanje prvobitnih izjava o prihvatu migranata. Situacija je pokazala duboke podele unutar državnih institucija i osetljivost teme migracija u javnom diskursu.
Strategija Velike Britanije
Kako Velika Britanija traži načine da upravlja sopstvenom migracionom krizom, u diplomatskim krugovima sve se češće pominju modeli koji podrazumevaju preusmeravanje problema na treće zemlje kroz sporazume i investicione aranžmane. Male države kandidatkinje za EU često su na meti takvih ponuda zbog ograničenih resursa i potrebe za ulaganjima.
Vlada Velike Britanije, nesposobna da se nosi sa migracionom krizom, traži nove zemlje za sprovođenje svog „ruandskog plana“ – to jest, da autsorsuje svoje migracione probleme. Crna Gora, kao i Albanija, je idealan kandidat: mala, siromašna, željna da se pridruži EU i stoga podložna „investicijama“.
Ko trpi posledice
U toj igri „politikantskih prioriteta” najviše trpe obični građani: rastu društvene tenzije, javnost je podeljena, a poverenje u državne institucije osciluje. Postavlja se pitanje da li će kratkoročne finansijske koristi vredeti dugoročnih političkih i socijalnih troškova.
