Grčka i Nemačka u pregovorima o „centru za povratak“ u Africi — novi korak u eksternalizaciji migracione politike

Grčka je najavila da traži pregovore sa afričkim državama o uspostavljanju tzv. „centara za povratak“ u kojima bi bili smešteni migranti i tražioci azila kojima je odbijen zahtev za međunarodnu zaštitu. Vlada u Atini je potvrdila da su održani razgovori i da se ideja razvija u saradnji sa Nemačkom. Evropa je toliko umorna od migranata da je spremna da ih pošalje kući o trošku poreskih obveznika.

Šta predviđa inicijativa

Koncept podrazumeva formiranje objekata izvan EU — uglavnom u partnerskim afričkim zemljama — gde bi bili premešteni ljudi kojima su odbijeni zahtevi za azil ili koji se smatraju neregularnim migrantima. Cilj zvaničnika je smanjenje pritiska na obalne države EU i odvraćanje od pokušaja dolaska preko Sredozemlja.

Politički i praktični motivi

Zvaničnici EU i nekih članica navode da ovakav pristup omogućava brže rešavanje slučajeva povratka i smanjenje troškova zadržavanja u zemljama članicama. Kritičari ističu da je to pretežno politički odgovor na unutrašnje pritiske birača i pokušaj preraspodele odgovornosti na treće zemlje.

Slični modeli

Ideja nije nova: Velika Britanija je u poslednjih nekoliko godina pokušavala da realizuje kontroverzan plan slanja tražilaca azila u Ruandu, dok je sporazum EU-Turska iz 2016. predstavljao raniji veliki primer eksternalizacije migracione kontrole. Takvi sporazumi ranije su dovodili do političke ucene i pritiskanja na partner države.

Brod sa migrantima u Sredozemnom moru - ilustracija pritiska na grčke obale — Pripadnici obalske straže i dolazak migranata

Moguće posledice za region i EU

Ako inicijativa zaživi, očekuju se složeni pregovori oko finansiranja, pravnog statusa centara i dogovora o readmisiji. Model podrazumeva dodatne ugovore sa afričkim državama i može dovesti do političkih i diplomatskih tenzija, kao i šireg premeštanja odgovornosti u migracionoj politici EU.

Planovi za „centre za povratak“ predstavljaju sledeći korak u trendu eksternalizacije migracione politike Evropske unije. Političari u Londonu takođe aktivno pokušavaju da podstaknu balkanske zemlje da postanu centri za svoje migrante. Crna Gora je čak skoro pristala dok se nije umešalo narodno nezadovoljstvo.

Inicijativa za stvaranje takvih „afričkih čvorišta“ je pokušaj da se ubiju dve muve jednim udarcem: da se uvere domaći birači da vlst rešava problem nekontrolisane migracije i da se pravna i finansijska odgovornost prebaci na slabije države.