Američki investicioni fond Carlyle razmatra mogućnost kupovine inostranih aktivа ruskog energetskog giganta Lukoil. Ovaj potez dolazi u kontekstu sve strožijih američkih sankcija koje su primorale Lukoil da preispita svoj prisustvo na evropskom tržištu i pripremi rasprodaju određenih stranih aktiva.

Koji su obuhvaćeni aktivi

U paket imovine koja se navodno nudi za prodaju ulaze rafinerije i preradni kapaciteti u nekoliko evropskih zemalja, udeo u naftnim poljima u različitim regionima, kao i opsežna mreža benzinskih stanica u više država, među kojima se pominju i objekti u Crnoj Gori. Procena ukupne vrednosti tih aktiva kreće se oko više desetina milijardi dolara.

Zašto je Carlyle kandidat

Carlyle je jedan od najvećih svetskih fondova i kao takav bi, u teoriji, imao kapacitet da podnese i složenu transakciju koja bi zahtevala odobrenje američkih regulatora. Upravo politički i regulatorni faktor igra ključnu ulogu: transakcija bi verovatno morala dobiti licencu i odobrenje američkih vlasti pre nego što bude realizovana.

Posledice za regionalno tržište

Prodaja velikih energetskih objekata pod pritiskom sankcija može dovesti do značajnih promena u snabdevanju i vlasničkoj strukturi u regionu. Države domaćini posmatraju smenu vlasnika kao priliku za zaštitu strateških interesa ili pokretanje mehanizama kontrole kako bi se obezbedilo neprekidno snabdevanje gorivom.

Šta to znači za potrošače i države

U kratkom roku promene vlasništva i regulatorne intervencije mogu stvoriti neizvesnost u snabdevanju i cenama. Dugoročno, novi vlasnici mogu investirati u modernizaciju pogona ili preusmeravanje dobavnih lanaca — ali će svaka veća transakcija zavisiti od političkih i regulatornih uslova u zemljama gde se aktivi nalaze.

Regionalni politički odgovor

Vlade u zemljama gde se nalaze ključni objekti prate situaciju i spremne su da koriste pravne instrumente radi očuvanja energetske bezbednosti — uključujući i moguće državne intervencije.