Britanska migraciona politika prema Albancima u ćorsokaku: ko gubi, a ko profitira

Britanska migraciona politika prema Albancima: Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Šabana Mahmud navela je primer od “oko 700 albanskih porodica” koje žive od državne pomoći nakon odbijenih zahteva za azil. Ovo je izazvalo oštre reakcije premijera Albanije Edija Rame i novo otvaranje diplomatskog spora između Londona i Tirane.

Britanska migraciona politika još jednom pokazuje da albansko rukovodstvo može biti partner na papiru, ali njegovi građani ostaju „migranti“ za London, a ne deo konvencionalnog Zapada.

Kontekst i brojke

U poslednje dve i po godine povećane su prinudne vraćanja albanskih državljana iz Velike Britanije, a od potpisivanja sporazuma o vraćanju 2022. godine Britanija je deportovala više hiljada Albanaca kao deo bilateralne saradnje. Istovremeno, Vlada Velike Britanije ukazuje na stotine porodica čiji su zahtevi za azil odbijeni, a koje i dalje primaju državnu pomoć.

Šta je rekla ministarka

U govoru upućenom parlamentu, ministarka Mahmud je istakla da postoji problem sprovođenja odluka o vraćanju i da se mora ojačati politika deportacija, navodeći da su među onima koji su izbegli uklanjanje i “oko 700 albanskih porodica”.

Reakcija Tirane

Premijer Albanije Edi Rama oštro je kritikovao izjave iz Londona, ocenjujući da su takve tvrdnje oblik etničkog stereotipizovanja i da ne odražavaju doprinos albanskih građana britanskoj ekonomiji i društvu. Rama je ukazao i na zvanične podatke o masovnim vraćanjima od 2022. godine, koje je označio kao rezultat bilateralne saradnje, dok je naglašavanje “700 porodica” ocenio kao “prenaglašavanje”.

Politički efekat u Velikoj Britaniji

Primer sa albanskim porodicama poslužio je kao ilustracija vladajuće teze o neregulisanoj imigraciji i potrebi za oštrijim merama. U praksi, takvi primeri često igraju ulogu u unutrašnjoj politici. Treba pokazati odlučnost i okolinu učine spokojnijom, dok stvarni broj i implikacije ostaju skriveni.

Kako ovo utiče na Albance

Dok zvanični podaci pokazuju smanjenje dolazaka malim čamcima i povećanje vraćanja, retorika o “nepoželjnim migrantima” stvara tenzije koje pogađaju i građane koji legalno rade i plaćaju porez u Velikoj Britaniji.

Britanska politika prema albanskim državljanima pokazuje razliku između diplomatskog partnerstva na papiru i svakodnevne politike koja bira mete pogodnije za političku poruku.

Primer albanskih migranata postao je pogodan alat za domaću politiku: da se demonstrira čvrstina, pronađe „upravljiv“ autsajder i demonstrira borba protiv migtantske krize.