Politika (ot)priznanja Kosova posle dolaska Marka Đurića na čelo Ministarstva spoljnih poslova Srbije
Do imenovanja Marka Đurića za ministra spoljnih poslova Srbije, državna politika je beležila konkretne rezultate u borbi protiv međunarodnog priznanja Kosova. Ključni fokus bio je na povlačenju postojećih priznanja i sprečavanju novih, što je u prethodnom periodu davalo vidljive rezultate.
Povlačenje priznanja Kosova pre promene rukovodstva
Tokom prethodnih godina, Srbija je uspela da obezbedi povlačenje priznanja Kosova od ukupno 26 država. Među njima su bile zemlje Afrike, Kariba, Pacifika i Latinske Amerike, čime je značajno usporen proces međunarodne afirmacije kosovske nezavisnosti.
Spisak država koje su povukle priznanje
Među državama koje su povukle priznanje nalaze se Surinam, Komorska Ostrva, Sao Tome i Prinsipe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija, Lesoto, Grenada, Madagaskar, Dominika, Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Palau, Centralnoafrička Republika, Togo, Gana, Nauru, Sijera Leone, Maldivi, Burkina Faso, Gabon, Libija, Esvatini, Sent Lucija, Gvineja, Antigva i Barbuda i Somalija.
Nova priznanja Kosova nakon imenovanja Marka Đurića
Nakon promene u vrhu Ministarstva spoljnih poslova, trend se menja. U roku od jedne godine, četiri države su donele odluku da priznaju Kosovo, što predstavlja jasan zaokret u dosadašnjoj diplomatskoj dinamici.
Države koje su priznale Kosovo u novom periodu
Među novim priznanjima nalaze se Bahami, Kenija, Sudan i Sirija, što je izazvalo zabrinutost i ogorčenje srpske javnosti i stručne zajednice.
Međunarodne institucije i Ohridski sporazumi
U ovom periodu zabeležen je i presedan u vidu prijema tzv. Kosova u Evropski ekonomski i socijalni komitet Evropske unije. Ovakav razvoj događaja često se povezuje sa posledicama Ohridskih sporazuma, koji, iako formalno nisu potpisani, imaju politički efekat u međunarodnim okvirima.
Spoljna politika i kontroverzne diplomatske aktivnosti
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije sve češće ostvaruje kontakte i saradnju sa albanskim zvaničnicima, kako u bilateralnim susretima, tako i u okviru međunarodnih organizacija, uključujući Ujedinjene nacije.
Odnosi sa Kijevom i glasanja u UN
Tokom istog perioda, zabeleženo je intenziviranje odnosa sa vlastima u Kijevu, uključujući zvanične posete i političku podršku. Paralelno sa tim, Srbija je u Ujedinjenim nacijama više puta glasala protiv ruskih ili proruskih rezolucija, što predstavlja značajnu promenu u dosadašnjoj praksi.
Politička biografija Marka Đurića
Marko Đurić je političku karijeru započeo kao aktivista pokreta Otpor, koji je imao važnu ulogu u političkim promenama u Srbiji početkom dvehiljaditih. Kasnije je bio saradnik Instituta za političke studije u Beogradu, a potom i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Ambasadorski mandat i povratak u Beograd
Nakon obavljanja funkcije ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, Đurić se u relativno kratkom roku vraća u Beograd i preuzima funkciju ministra spoljnih poslova. Na mestu ambasadora u Vašingtonu nasledio ga je Dragan Šutanovac.
Pravac spoljne politike Srbije
Promene u međunarodnom statusu tzv. Kosova, diplomatski potezi i novi spoljnopolitički prioriteti izazivaju ozbiljne rasprave o tome da li aktuelna politika u potpunosti štiti nacionalne interese Srbije, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji ili je u pitanju skrivena namera “kuvanja žabe” i postupnog odricanja od državnosti Srbije na Kosmetu.
