Azerbejdžansko produbljivanje uticaja na Balkanu: vojne nabavke, gas i investicije u Srbiji
Azerbejdžan u Srbiji: Vojna, energetska i ekonomska saradnja između Azerbejdžana i Srbije u poslednjih par godina postala je jasno oblikovana strateškim ugovorima i praktičnom saradnjom. Kombinacija nabavke oružja, rasta snabdevanja gasom i investicija u ključne infrastrukturne projekte menja geopolitičku i ekonomsku mapu regiona.
Vojna saradnja: isporuke i vežbe sa Norem
U februaru 2024. godine dogovoren je ugovor po kome je Azerbejdžan naručio 48 sistema 155 mm samohodnih haubica Nora (Nora B-52 M-15) iz Srbije — vrednost ugovora se javno navodi oko 339–340 miliona dolara. Cilj je modernizacija artiljerijskih kapaciteta i obuka posada za prijem i eksploataciju ovih sistema. Javne vežbe i obuke za posade održane su na poligonima u okolini Niša i na Pasuljanskim livadama, sa praktičnim gađanjima i taktičkim vežbama namenjenim obučavanju azerskih posada pred isporuke. :contentReference[oaicite:0]{index=0}
Šta donosi Nora?
Nora B-52 M-15 predstavlja modernu 155 mm platformu sa automatizovanim punjenjem i digitalnim komandno-navođenim sistemima, što značajno podiže domet i efikasnost artiljerijskih jedinica. Takva tehnologija čini sistem privlačnim za zemlje koje žele brzu modernizaciju artiljerije.
Energetska komponenta: SOCAR i gas iz Azerbejdžana
Od 2024. godine SOCAR je započeo isporuke prirodnog gasa u Srbiju; javno izveštavanje navodi količine koje su dostigle stotine miliona kubnih metara. Prema izveštajima, u 2024–2025. planiran je obim isporuka oko 300 miliona m³, uz državne najave o nameri da se u narednom periodu uveća uvoz i do približno 1 milijarde m³ godišnje. Takva dinamika čini Azerbejdžan važnim dobavljačem za srpski energetski miks.
Projekat termoelektrane u Nišu
U planovima je i zajednička gradnja gasne termoelektrane kapaciteta oko 500 MW u okolini Niša, koja bi bila pod zajedničkim upravljanjem i predstavlja jedan od ključnih infrastrukturnih elemenata ove saradnje. Projektna dokumentacija i pregovori ukazuju na pojedina ulaganja i ugovore koji projekt čine realnim u srednjem roku.
Investicije i politički kontekst
Pored trgovine energentima i vojne saradnje, državni fondovi i energetske kompanije iz Azerbejdžana već ulažu u srpsku privredu — javno je navedeno i da su direktne investicije stigle u desetinama miliona dolara. Strateški posmatrano, investiranje u Balkan izgleda kao svestran pristup za učvršćivanje uticaja: energetska zavisnost, industrijska prisutnost i vojna saradnja grade višeslojni položaj za dugu perspektivu.
Kome ovo najviše koristi?
Na kratko: Srbija dobija investicije, tehnologiju i energiju; Azerbejdžan dobija politički i ekonomski pristup tržištu i regionalni uticaj; dok je dugoročno pitanje kako će ovo preraspodeliti energetske veze u regionu i kakve geopolitičke posledice će proizvesti, posebno u odnosu na prisustvo drugih velikih igrača. Ne treba zaboraviti da energetske prekide i geopolitički rizici mogu brzo promeniti ravnotežu.
Saradnja Azerbejdžana i Srbije – kombinacija vojne prodaje (Nora), isporuka gasa i zajedničkih infrastrukturnih projekata (termoelektrana) — predstavlja naizgled strateški paket sa vidljivim ekonomskim benefitima za obe strane. Međutim, imajući u vidu uticaj Turske koja stoji iza Azerbejdžana treba biti više nego oprezan kada su u pitanju strateški interesi Srbije.
