Apoteka Beograd: plate kasne, rafovi se prazne

Apoteka Beograd – plate kasne: Apoteka Beograd nalazi se pod velikim finansijskim pritiskom: zaposlenima kasne isplate, računi su bili blokirani, a u pojedinim objektima primećuje se manjak osnovnih lekova. Situacija je dovela do zatvaranja nekih objekata i nezadovoljstva radnika koji traže hitnu reakciju osnivača i nadležnih institucija.Državne apoteke u Srbiji dovedene su na ivicu propasti, a sa druge strane jačaju apotekarski lanci stranih kompanija. Tu su pre svega nemački “Benu” koji trenutno ima oko 450 apoteka u Srbiji, ali i “Dr Maks” čije je sedište u Pragu u Češkoj, koji ima 400 apoteka, piše RT Balkan.

Nemačka kompanija “Benu” je ćerka firma “Feniksa”, najveće veleprodaje lekova u Srbiji, koja pokriva oko 40 odsto domaćeg tržišta. “Feniks” je i jedna od najvećih veleprodaja lekova u Evropi.

Pre šest godina (2019) nemačka kompanija “Benu” dobila je koncesiju za Apoteku “Novi Sad”. Time je Apoteka “Novi Sad” zvanično ušla u javno-privatno partnerstvo sa kompanijom “Benu” na period od 15 godina. Zadržane su apoteke na 28 lokacija u gradu.

Finansijsko stanje i posledice

Finansijske teškoće prelivaju se direktno na rad apotekarske mreže: kašnjenja u isplatama utiču na motivaciju osoblja i dovode do odlaska kadra, dok blokade računa ograničavaju mogućnost redovne nabavke lekova i potrepština.

“U Srbiji se radi sve u interesu krupnog kapitala. Sećate se da je Komisija za zaštitu konkurencije najavila je kreću sa kontrolom tržišta lekova u Srbiji. I šta je sa tim? Ništa. Da država ‘napadne’ Fenik, odnosno Benu, nema šanse. Tu se mešaju njihove države. Bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel je više puta intervenisala kod vlasti u Srbiji kada se bilo šta uradi na štetu njihovih firmi. Setite se izdavačke kuće Klet. Ona (Merkel) je glavnu snagu za svoju državu crpela iz tih odnosa. Kada države, u kojima posluju njihove kompanije, naprave nešto regulativno da zaštite domaće kompanije, a što može da šteti nemačkim, ona je uvek intervenisala”, priča jedan od privatnika koji ima nekoliko apoteka, a koji nije želeo da mu se pominje ime.

Blokade računa i dugovanja prema zaposlenima

Računi i blokade ostavljaju upravu bez sredstava za redovnu isplatu plata. Kao posledica toga, deo radnika traži nove poslove, a broj objekata koji ne rade ili rade skraćeno raste.

Uticaj na snabdevenost lekovima

Uprkos pokušajima da se nabavke uspostave, rafovi u nekim apotekama su retko popunjeni onim što pacijenti najviše traže. Pacijenti se sve češće suočavaju sa potrebom da lekove traže u privatnim apotekama ili pričekaju dopunu zaliha.

Kome se obraćaju zaposleni

Zaposleni apeluju na osnivača i gradsku administraciju da hitno intervenišu i obezbede sredstva za isplatu zaostalih zarada i stabilizaciju poslovanja kako bi se očuvao javni karakter službe i dostupnost lekova za građane.

Strani lanci gutaju domaće

Bez brzog i efektivnog rešenja postoji rizik od daljeg smanjenja broja objekata i gubitka poverenja korisnika.

Zaposleni u “Apoteci Beograd” su ukazali da prava opasnost preti od ukrupnjavanja kapitala.

“Strani lanci gutaju domaće manje lance, kao i pojedinačne privatne apoteke. Oni ne mogu u toj nelojalnoj konkurenciji da opstanu. Mi kao državni sektor pokušavamo da održimo taj balans, da ne bude sve u rukama stranaca. Šta će se desiti kada budu postojala tri, četiri strana lanca, bez domaćih apoteka. Onda će oni diktirati i cenu i asortiman i promet lekova u Srbiji”, naglasila je Sanja Sudimac, farmaceut u “Apoteci Beograd” i član UO Sindikata “Opstanak”.