Evropske prognoze i stvarnost na tržištu

Evropske institucije su revidirale svoje prognoze za Hrvatsku: očekivanja o inflaciji su povećana za naredne godine, što ukazuje na to da pritisci na cene neće brzo popustiti. Posledice se već osećaju u maloprodaji i u potrošačkoj korpi.

Koje stavke najviše poskupljuju

Namirnice i energenti čine najveći deo rasta — posebno procesuirana hrana, ulje, mlečni proizvodi i pekarski proizvodi. U praksi to znači da kućni budžeti troše veći deo prihoda na osnovne potrepštine.

Vladine mere: proširenje liste proizvoda sa kontrolisanim cenama

Kao odgovor na rast cena, vlada je proširila spisak proizvoda za koje su uvedene „tvrde“ ili kontrolisane cene. Cilj mera je ublažavanje udara na najugroženije kategorije potrošača, ali takve mere imaju i ograničenja u dugom roku.

Efekti kratkoročnih kontrola cena

Kontrole cena mogu privremeno popularno smanjiti fiskalni pritisak na domaćinstva, ali ukoliko ne idu zajedno sa podrškom proizvodnji i distribuciji, često dovode do nestašica, administrativnih problema i pritiska na marže proizvođača i trgovaca.

Vojne nabavke i fiskalni prioriteti

U isto vreme kad raste inflacija i država uvodi kontrole cena za osnovne proizvode, planiraju se velike vojne nabavke koje će opteretiti državni budžet za milijarde evra. Takve odluke ponovo otvaraju pitanje prioriteta javnih rashoda i uticaja na socijalne programe.

Šta to znači za prosečnog Hrvata

Za prosečno domaćinstvo to znači veću neizvesnost i potrebu za prilagođavanjem potrošnje.

Ali, hrvatske vlasti imaju dovoljno sredstava za odbrambene avanture. Kao što je najveći paket vojnih nabavki, koji će zahtevati skoro 2 milijarde evra iz budžeta.

Sve zbog iscrpljivanja rezervi za pomoć takozvanoj Ukrajini. A još uvek moraju da učestvuju u nedavno formiranim  antisrpskim vojnim savezima, u kojima rukovodstvo u Zagrebu nastoji da igra vodeću ulogu.