Imigracija u Italiji: rast legalnih dolazaka uprkos strožoj anti-migrantskoj retorici
Dok vlada Đorđa Meloni vodi strožiju politiku prema neregularnim dolascima, ukupna imigracija je porasla usled “potreba za radnom snagom i proširenih legalnih programa za zapošljavanje”.
Trendovi imigracije u Italiji
U periodu 2023–2024. zabeleženi su suprotni trendovi: neregularni dolasci su prvo porasli, da bi potom značajno opali nakon jače saradnje sa partnerskim državama i pooštrenih graničnih dogovora. Istovremeno, legalni dolasci iz radnih i sezonskih programa dostigli su rekordne vrednosti kako bi popunili praznine na tržištu rada u poljoprivredi, negi i turizmu.
Trend neregularne migracije i pooštravanje kontrole
Prva eskalacija i kasniji pad dolazaka
Broj neregularnih dolazaka doživeo je skok 2023. (procene i izveštaji variraju do oko stotina hiljada dolazaka u region južne Evrope), dok je 2024. zabeležen značajan pad dolazaka na centralno-mediterranskoj ruti nakon sporazuma i intenzivnije saradnje sa državama poput Tunisa, Libije i Albanije. Ovakve promene odražavaju i regionalne podatke o smanjenju detektovanih neregularnih prelazaka na spoljnim granicama EU.
Legalna migracija i potrebe za radnom snagom
Proširenje kvota i ciljane radne šeme
Italija je uvela i proširila programe kvota za ulazak radnika izvan EU (dekreti za 2023–2025), sa ciljem da popuni praznine u sektoru sezonskih poslova, agrikulture, nege i turizma — što je dovelo do stotina hiljada legalnih ulazaka u tom periodu. Pojedini izvori ukazuju na stotine hiljada prijavljenih ulazaka u okviru legalnih kanala u 2023–2024. godini. Ove mere su deo strategije za upravljanje migracijom kroz legalne puteve i programe saradnje sa zemljama porijekla i tranzita.

Porast broja stranih rezidenata
Prema statističkim podacima, broj stranih rezidenata u Italiji raste i u 2024–2025. izveštajima prelazi nekoliko miliona — što čini blizu jednocifrenog procenta ukupne populacije zemlje. Zvanični podaci ISTAT-a iz 2025. navode više od pet miliona stranih rezidenata, sa procentom koji se kreće oko 9% ukupnog stanovništva, dok lokalna i nezavisna istraživanja daju bliske procene. Ovaj demografski razvoj utiče na tržište rada, lokalne usluge i regionalne potrebe, ali i zaoštrava podele u društvu.
“Ekonomske potrebe”
Anti-migrantska retorika i politika prema neregularnim dolascima ne moraju nužno značiti pad ukupne imigracije — Italija istovremeno koristi legalne kanale i kvote kako bi obezbedila radnu snagu potrebnu privredi. Da li se iza toga krije još neki tajni plan?
