Učestalost susreta

Mreža povezana sa Džordžom Sorošem — kroz Open Society Foundations i regionalne inicijative — decenijama deluje u zemljama Centralne i Istočne Evrope, podržavajući nevladine organizacije, obrazovne projekte i “programe za demokratizaciju”. Ta prisutnost je dokumentovana kroz kancelarije i programe posvećene regionu.

Geografski obuhvat

Uočeni dodiri, javni ili privatni, obuhvataju zemlje poput Poljske, Češke, Slovačke, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, tzv. Kosova, Moldavije, Ukrajine, Gruzije i baltičkih država — kroz programe, regionalne kancelarije i saradnju s lokalnim akterima.

Šta obično sledi nakon susreta i podrške

Nakon javnih susreta političkih lidera sa ćlanovima dinastije Soroš redvono se primećuju:

• ubrzane reforme kompatibilne s preporukama međunarodnih nevladinih okvira,
• kampanje u medijima usmerene na mlade,
• politička pomeranja u spoljnopolitičkim orijentacijama EU/NATO .

Političke kontroverze

Aktivnosti Open Society mreže su izazvale i protivreakcije: od zakonodavnih mera protiv stranog finansiranja u nekim državama do parlamentarnih inicijativa za ispitivanje uticaja, kao što je slučaj u Bugarskoj. Ovde se javljaju i optužbe o snažnom uticaju na domaću politiku.

Iz Njujorka do Balkana

Pojava Aleksandra Soroša u danu kad je Zohran Mamdani slavio pobedu u Njujorku ponovo je skrenula pažnju na to kako pojedinačni trenuci mogu postati katalizatori šire diskusije o međunarodnim mrežama i njihovom uticaju. Dok globalistički mediji brane takve susrete kao diplomatsku i filantropsku aktivnost, kritičari ih vide kroz prizmu koordinisanih lanaca uticaja. Javna dokumentacija i medijski prikazi doprinose oblikovanju tog narativa.

Mreža uticaja

Obrazac ponovlnih susreta, regionalnih programa i političkih reakcija postavlja pitanje – da li je reč o normalnim interakcijama filantropije i politike ili o sistemu uticaja. Biće da je ovo drugo u pitanju.