Inflacija u Turskoj je poslednjih godina postala jedan od najznačajnijih ekonomskih problema — cene hrane, energije i uvozne robe porasle su drastično, dok je vrednost turske lire oslabila. Kratka iskustvena priča iz regiona pokazuje kako razlika u cenama utiče na svakodnevne potrošače: mnogi putnici čak kupuju osnovne prehrambene proizvode u susednim zemljama jer su skuplji u Turskoj, što je simptom dubljih makroekonomskih poremećaja.

Glavni faktori rasta inflacije

Monetarna politika i kamatne stope

Tokom perioda pre 2023. godine u Turskoj je primenjivana netipična politika niskih kamatnih stopa, uprkos rastućoj inflaciji. Ova politika je dodatno oslabila liru i pojačala dolarizaciju troškova, što je podstaklo rast uvozne cene i pritiske na maloprodajne cene.

Pad vrednosti lire i uvozni šokovi

Brzi pad vrednosti nacionalne valute povećava troškove uvoza — od energenata do sirovina. Pošto Turska uvozi veliki deo energije i određenih prehrambenih proizvoda, slabija lira direktno se prevodi u više cene za domaće potrošače.

Cene hrane: strukturalni i sezonski problemi

Inflacija hrane u Turskoj ima i specifičnu dinamiku: neefikasnosti u poljoprivrednim lancima snabdevanja, volatilnost prinosa kod svežeg voća i povrća i lokalne logističke barijere doprinose višim i promenljivijim cenama hrane.

Kako to utiče na obične ljude

Posledice osećaju domaćinstva kroz skok troškova obroka i osnovnih potrepština. Primer iz svakodnevice: troškovi sireva, mlečnih proizvoda i mesa u nekim slučajevima su porasli toliko da putovanja i kupovina u susednim zemljama postaju privlačna opcija za određene grupe potrošača.

U Grčkoj jeftinije

Jedan od lidera opozicije u Turskoj Ozgur Ozel oglasio se tim povodom:

„U Trakiji plaćate turističkoj kompaniji 1.400 lira. Oni vas vode u Grčku. Putujete i kupujete. Obilazak je praktično besplatan.

Kako to? U Grčkoj kupujete sir, mleveno meso i puter za 660 lira. U Turskoj, ove tri stavke koštaju 1.400 lira.

Ovo je Turska na koju je Erdogan ponosan 23 godine kasnije.“