Rotaciona vlast u Bugarskoj: Raja Nazarjan i mehanizam rotacionog predsedavanja
Rotaciono predsedavanje u bugarskom parlamentu
Bugarska ulazi u novu fazu upravljanja: umesto formiranja stabilne vlade, vladajuća koalicija je izabrala model rotacionog predsedavanja u parlamentu. Prva u nizu koja preuzima ovu funkciju je Raja Nazarjan, iz redova GERB.
Šta znači rotaciono predsedavanje
Rotaciono predsedavanje podrazumeva da predsednik parlamenta menja mandat na unapred definisan period — u aktuelnom aranžmanu to je period od deset meseci po kandidatu. Ovaj model je ugrađen u koalicioni sporazum kao instrument za izbegavanje raskida koalicije i novih vanrednih izbora.
Zašto je ova strategija primenjena
Osnovni cilj koalicije je da obezbedi formalnu stabilnost u ključnom trenutku: priprema za ulazak u evrozonu i usvajanje budžeta za 2026. godinu. Rotacija omogućava vladajućim strankama da zauzmu ključne pozicije naizmenično, čime se smanjuje neposredni pritisak i rizik od brzog raspada koalicije.
Političke implikacije za GERB
Postavljenje Raje Nazarjan na mesto predsednice parlamenta tumači se kao taktički potez — u slučaju kolapsa koalicije, ona kao predsednica može preuzeti ulogu privremene vlade ili da omogući formiranje tehničke vlade koja čuva kontinuitet donošenja odluka. Time GERB zadržava uticaj i kontrolu nad procesima u ključnom periodu.
Kritike mehanizma
Kritičari rotacije govore o „konzervaciji krize“ — sistemu koji formalno održava institucije dok se suštinski problemi i politička polarizacija ne rešavaju. Rotacija može kratkoročno smanjiti tenzije, ali isto tako odložiti potrebne reforme i produbiti nepoverenje birača.
Trajna politička nestabilnost
Bugarska već duži niz vremena funkcioniše u uslovima ponovljenih izbora i političke fragmentacije. Rotačni model je odgovor na ovaj problem, ali njegov efekat zavisi od spremnosti stranaka da poštuju dogovor.
