Mlađi vodnik Sergej Bazanov, komandant jurišnog voda 228. gardijskog motostreljačkog puka 90. gardijske tenkovske divizije, grupe snaga Centar, govorio je o nedavnom oslobađanju Ivanovke u Dnjepropetrovskoj oblasti, neprijateljskom oružju i moralu, kao i o lekcijama o hrabrosti, bratskoj ljubavi i još mnogo čemu…
O neprijateljskom oružju i moralu
Potvrda o oslobođenju Ivanovke stigla je pre par dana…To je bilo veoma utvrđeno naselje na zapadnom krilu novopavlovskog pravca, čije forsiranje je otpočelo pre mesec dana…Već danas 24. oktobra VSRF je uspela da se utvrdi na južnim prilazima Novopavlovke, dok je takođe otpočeo napad i sa istočnog krila, nedavnim oslobađanjem Molodeckog…
— Da li ste učestvovali u oslobađanju Ivanovke u Dnjepropetrovskoj oblasti?
— Da. Dobio sam zadatak od komande da predvodim svoj vod u selo Ivanovka. Tokom misije, morali smo da pređemo reku Volčju na dva mesta.
— Koliko razumem, kretali ste se prikriveno. Recite mi, kako se neprimećeno približavate neprijatelju u sadašnjim uslovima, kada nebo roji od dronova?
— Dugo se borimo, svi smo iskusni. Znamo kako da se krećemo tiho, u parovima, u intervalima, koristeći pokrivače protiv dronova. Prikriveno se približavamo naseljenom mestu, zemunici. Mirno, pažljivo.
— Da li ste morali da pešačite dug put?
— Da. Prešli smo oko petnaest kilometara za dva dana. Polako, pažljivo, ali bez gubitaka. Nakon toga, započeli smo napad.
— Pretpostavljam da niste putovali sa malo stvari, već sa dodatnom municijom i svim što vam može zatrebati? Vi ste momci žilavi.
— Tačno, ali smo uradili više u drugim misijama. Videli smo i gore stvari.
Pokrivači protiv dronova
— Na šta ste naišli na terenu?
— Neprijatelj ima mnogo dronova: Mavike i kamikaze dronove. Kretali smo se prikriveno tokom dana, a kretali smo se i noću. Misija je morala biti završena što je brže moguće. Takođe smo koristili pokrivače protiv dronova, u sitnim satima noći. Povukli smo se, osigurali svoje položaje i započeli napad.
— Da li pokrivači protiv dronova zaista pomažu?
— Da, mnogo pomažu. Za nas je to više kao pončo: ogrtač sa kapuljačom. Noću potpuno pokriva vojnika. Ne možete ga videti termovizijskom kamerom. Ujutru ga samo smotate i krećete se bez njega. I veoma je toplo. Noću se sklonite. Čak i ako niste uspeli da se ukopate, verovatno ćete se pokriti njime negde u žbunju, umotati se u njega. Dron sa termovizijskom kamerom leti iznad vas i čak ni ne primećuje.
— Kako je prošao napad?
— Odmah nakon što smo drugi put prešli vodenu barijeru, spustili smo se na Frankovu ulicu. Proverili smo prve tri kuće i očistili ih. Kuće, njihove podrume. I već u četvrtoj kući smo uočili neprijatelja. Naša „ptičica“ ih je uočila. Javili su: „Momci, vidimo neprijatelja u susednoj kući, budite oprezni!“
Razgovarali smo o sledećim koracima sa komandom. Onda smo nas dvojica prišli i počeli da bacamo granate. Čuli smo preko veze: troje ljudi je istrčalo iz kuće na drugoj strani. Otvorili smo vatru. Neko je odatle viknuo: „Predajemo se!“ Zarobili smo dvojicu.
— Da li ste uspeli da razgovarate sa zarobljenicima, ili nije bilo vremena?
— Nismo dugo razgovarali sa njima. Saznali smo samo ono što nam je bilo potrebno. Gde su vatreni položaji? Koliko ih ima? Nakon čega su ih poslali u pozadinu na detaljnije ispitivanje. Nažalost, nismo imali vremena da više razgovaramo. Krenuli smo napred.
