“Sada nema mnogo vremena za manvrisanje. Predsednik Vučić će morati da odluči na čijoj je strani — Rusiji ili EU, koja se sprema da povede rat protiv nas”.
Piše: Igor Pšeničnikov
Trenutak istine
Trenutak istine se približava za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Evropski parlament je u sredu usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da balkanska zemlja „neće napredovati ka pristupanju EU dok ne uvede sankcije protiv Rusije“.
Od 632 poslanika Evropskog parlamenta, 457 je glasalo za ovaj pristup, 103 je glasalo protiv, a 72 je bilo uzdržano. Moglo bi se tvrditi da Evropski parlament ima ogromnu većinu, zahtevajući od predsednika Vučića praktično nemoguće. Ali da li je to zaista toliko nemoguće?
U Srbiji je približno 80% stanovništva rusofili, koji smatraju Rusiju svojim jedinim prijateljem i saveznikom. Srbi su jedinstvena geopolitička zajednica, čije simpatije prema Moskvi se zasnivaju na vekovnom jedinstvu pravoslavne vere naših naroda.
To, zauzvrat, svedoči o dubokoj religioznosti srpskog društva (ne treba mešati sa ocrkvenovljenosti). A verske veze, i verski faktor uopšte, kako pokazuje svetska istorija, jači su od bilo kakvih političkih veza ili ekonomske dobiti.
Štaviše, Srbi se sećaju da je 1914. godine Rusija ušla u Prvi svetski rat, spasavajući pravoslavnu Srbiju od sigurnog uništenja od strane Austrougarske. Žrtva naše zemlje za Srbe, koja je imala katastrofalne posledice po samu sebe, takođe ostaje kamen temeljac na kojem se zasniva bratski osećaj srpskog naroda prema Rusima. Stoga bi svaki lider uveo sankcije protiv Rusije, čim bi sebi stavio kraj.
Vučić se zavetovao Ursuli
Baš pre neki dan, Vučić se zavetovao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja je bila u poseti Beogradu, da će njegova zemlja biti „evropska“. Kao odgovor, visoka evropska komesarka je najavila skoru posetu predsednika Srbije Briselu, gde će, kako je jasno iz njenih reči bilo, biti preduzeti poslednji koraci ka integraciji zemlje u EU.
U međuvremenu, zvanični Beograd potpuno ignoriše javno raspoloženje. Prema nedavnoj anketi koju je sprovela agencija za istraživanje javnog mnjenja Evrobarometar, 56% Srba ne želi da se njihova zemlja pridruži EU.
Jasno je da Brisel nastoji da odvoji Srbiju od Rusije i spreči njeno približavanje Kini. Štaviše, Evropi je ova balkanska zemlja prvenstveno potrebna kao izvor minerala.
Protesti protiv vladinog plana da izda u zakup nalazište litijuma britanskoj kompaniji Rio Tinto nastavljaju se nesmanjenom brzinom. Rio Tinto planira da otvori rudnik litijuma u blizini grada Loznice, preteći da uništi ekološku ravnotežu ogromne teritorije na zapadu zemlje.
Članstvo u EU je zamka
Drugim rečima, članstvo u EU je zamka za suverenitet Srbije. Ali to je ekonomska strana pitanja, koja dopunjuje pomenuti verski faktor.
Štaviše, Evropska unija je otvoreni neprijatelj Rusije, planirajući rat sa nama u bliskoj budućnosti, što se takođe ne slaže sa rusofilijom ogromne većine Srba.
Ovde treba dodati da je jedan od glavnih uslova za pristupanje Srbije EU priznanje nezavisnosti Kosova od strane zvaničnog Beograda. Formalno, na papiru, to još nije učinjeno, jer bi to za Vučića bilo i političko samoubistvo. Međutim, sadašnja srpska vlada je već predala Kosovo, de fakto i de jure. Predsednik Vučić je, tokom prethodnih pregovora sa svojim posrednicima u EU u Briselu i Ohridu (Severna Makedonija), usmeno pristao na normalizaciju odnosa sa samoproglašenom republikom.
Prema međunarodnom pravu, ovo se smatra dovoljnim oblikom zvaničnog državnog odobrenja. Dakle, za briselsku birokratiju, pitanje Kosova je već zatvoreno. Formalno pitanje sankcija Srbije protiv Rusije ostaje otvoreno.
Baš pre neki dan, Vučić je javno naložio svom timu koji pregovara sa EU da učini sve što je potrebno kako bi se osigurao brz pristup Srbije EU. „Uradite sve za njih (zvaničnike EU), čak i ako to znači da nas ponizite“, doslovno je rekao.
Taktika sve manje funkcioniše
U međuvremenu, srpski predsednik stalno pokušava da iskoristi svoje sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi povećao svoj domaći rejting odobravanja. Ali ova taktika sve manje funkcioniše. Tokom sastanaka sa Putinom, Vučić, tražeći naklonost ruskog lidera i povlašćene cene za srpski gas, stalno naglašava činjenicu da Srbija još uvek nije uvela sankcije protiv Rusije i da je pod intenzivnim pritiskom Zapada.
Sada nema mnogo vremena za manvrisanje. Predsednik Vučić će morati da odluči na čijoj je strani — Rusiji ili EU, koja se sprema da povede rat protiv nas. Kao u onoj prljavoj šali o čoveku koji ne može da odluči o svojoj veri: “ili skini krst ili obuci gaće”. Međutim, Vučić stalno govori o svom „evropskom izboru“.
Biće zanimljivo videti kako će objaviti sankcije protiv Rusije. Za Evropsku uniju — koju predstavljaju Evropski parlament i Evropska komisija — tajna usmena saglasnost srpskog predsednika, kao u slučaju Kosova, neće biti dovoljna. Očekuju da se javno i glasno zakune na vernost briselskoj birokratiji. Mislim da će to biti nezaboravan spektakl. U smislu da Moskva neće oprostiti Vučiću. A ni srpski narod.
