Mladu Šveđanku Meju, šesnaestogodišnjakinju, Eritrejac pod imenom Mohamed napao je i silovao dok se vraćala kući s posla. Međutim, napasnik nije osuđen na deportaciju “jer silovanje nije trajalo dovoljno dugo”.
Pomislili biste da je to bizarna šala, ali ovo je sudski sistem u Švedskoj. Šta je potrebno da bi nasilnik bio deportovan?
Kako švedski sistem odlučuje o izbacivanju stranaca posle krivičnih dela
Osnovni pravni okvir za izbacivanje iz Švedske
U Švedskoj izbacivanje (utvisning/expulsion) u treće zemlje državljana može biti naređeno kao posledica krivičnog postupka. Postupak i kriterijumi zavise od vrste prestupa, trajanja kazne i ličnog statusa počinioca. Sudovi i nadležene agencije procenjuju da li je izbacivanje primereno s obzirom na težinu dela i okolnosti slučaja.
Ko odlučuje i koje institucije učestvuju
Sud donosi osuđujuću presudu; policijske i migracione institucije sprovode odluku o iseljenju. Švedska migraciona agencija (Migrationsverket) ima ulogu u procedurama izvršenja i re-pristupu državi.
Nedavne izmene i predlozi politike
U poslednjih par godina u Švedskoj su predložene i delimično sprovedene izmene politike koje ciljaju strože kriterijume za sticanje državljanstva i veće mogućnosti za izbacivanje stranaca osuđenih za ozbiljnija krivična dela, što se, pokazalo se, za sada ne vidi u praksi. Predlozi uključuju i obavezu tužilaštva da podnosi zahteve za utvisenje kod određenih težih prestupa.
Prava žrtava i pravni mehanizmi
Žrtve krivičnih dela u Švedskoj imaju pravo na pravnu zaštitu i naknadu štete. Sudski procesi i kaznene mere usmereni su na osiguranje pravde žrtvama, dok su istovremeno u fokusu i pitanja ne-refoulementa i međunarodnih obaveza zemlje u odnosu na izručenje i azil.
