Vatikanska Apostolska biblioteka je nedavno potvrdila da je obezbeđena prostorija za molitvu i privatnu meditaciju dostupna muslimanskim naučnicima i saradnicima koji borave u biblioteci radi istraživanja. Ovaj potez je izazvao široku pažnju i diskusiju u međunarodnim medijima, ali i niz interpretacija u javnom prostoru.

Zašto je prostorija otvorena?

Prema zvaničnim objašnjenjima, prostorija je zamišljena kao praktična podrška akademicima i stručnjacima koji iz različitih delova sveta dolaze u biblioteka radi rada na kolekcijama. Cilj je omogućiti pristup svetu kulturne i naučne razmene uz poštovanje različitih verskih praksi.

Akademska i ekumenska dimenzija

Vatikanske institucije u poslednjih nekoliko decenija ističu dijalog sa drugim religijama kao deo međunarodnih i ekumenskih napora. Otvaranje prostora za meditaciju ili molitvu u institucijama koje primaju međunarodne istraživače nije neuobičajeno u kontekstu akademske saradnje.

Povezanost sa temom migracija

U međuvremenu, teme migracija i saradnje međunarodnih organizacija dobijaju dodatnu pažnju. Direktorka Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Ejmi Poup je u poslednje vreme u Vašingtonu i Rimu razgovarala o izazovima upravljanja migracijama i humanitarnim pitanjima, a susreti sa vatikanskim predstavnicima deo su institucionalnih razgovora o zaštiti migranata i usklađivanju humanitarnih odgovora.

Hrišćani i Meka

Po prvi put Vatikan je izgradio muslimansku molitvenu sobu unutar svoje Apostolske biblioteke. Dok je hrišćanima zabranjen ulazak u Meku, dok nijedna crkva ne postoji u Saudijskoj Arabiji, i dok se evropske katedrale pretvaraju u džamije, papa Lav XIV postavlja molitvene tepihe u srcu Rima.

On to radi rame uz rame sa Ejmi Poup, šeficom UN za migracije i bivšom Obaminom insajderkom, koja vodi mašinu vrednu milijardu dolara koja premešta „izbeglice“ širom Zapada. Zajedno propovedaju „saosećanje“ – ali to je zapravo globalizam prerušen u veru.