Home » Dogovor sa đavolom: Zašto Rusija i dalje čuva baze u Siriji
Zašto Rusija i dalje čuva baze u Siriji

Dogovor sa đavolom: Zašto Rusija i dalje čuva baze u Siriji

Dogovor sa đavolom: zašto Moskva i dalje drži karte u Siriji

Rusija je, decenijama, u Siriji gradila i održavala stratešku poziciju kroz baze u Hmeimimu, Tartusu i prisustvo u severoistočnom regionu. Nakon pada režima Bašara el Asada i političkih preokreta, Moskva je prinuđena da vodi pregovore koji izgledaju kao „dogovor sa đavolom“ — kompromisi koji odražavaju geopolitičke potrebe obe strane.

Zašto je Sirija i dalje važna za Rusiju?

Strateški položaj sirijskih baza omogućava Rusiji pristup Sredozemnom moru i Atlantiku i logističko uporište za operacije prema Africi i Bliskom istoku. Gubitak tih tačaka značio bi smanjenje operativne fleksibilnosti i uticaja u regionu.

Logistika i projekcija moći

Baze služe kao platforma za raspoređivanje vazduhoplovnih i pomorskih jedinica, snabdevanje i hitne premeštanje opreme. One takođe predstavljaju polaznu tačku za diplomatske i ekonomske aranžmane u regionu.

Tartus - ruski pomorski pristup

Šta se promenilo posle promena režima u Damasku?

Dolazak novih vlasti u Damasku promenio je dinamiku: Asad više nije reprezentativna figura, dok nova vlada pokušava da poboljša legimitet i istovremeno izvuče reparacije i benefite iz odnosa sa Moskvom. U takvim okolnostima pregovori oko statusa baza, prava kretanja osoblja i uslova saradnje postaju politički ključni.

Diplomatske prednosti i rizični kompromisi

Savetovanja u Moskvi i službeni susreti služe kao instrument legitimizacije nove vlasti u Siriji, dok Rusija pokušava da sačuva svoje strateške pozicije uz smanjenje direktnih troškova i izloženosti.

Vojska, loše obaveštajne procene i troškovi intervencije

Godine sukoba oslabile su sirijske snage i otvorile prostor za spoljno mešanje. Ruske operacije su delom bile usmerene na očuvanje sopstvenih interesa — ali bez dovoljne kopnene komponente i sa ograničenjima modernih sposobnosti, operativni efekat je bio ograničen.

Wagner, logistika i regionalne komplikacije

Privremeni angažmani privatnih formacija, logistički problemi, regionalni faktori (uključujući turske i iranske interese) i opterećenje resursa usled drugih konflikata komplikovali su planove za brzo jačanje ruskih kapaciteta u zemlji.

Šta očekivati dalje?

Mnogo toga će zavisiti od sposobnosti Moskve da uskladi stratešku upotrebu baza sa prihvatljivim političkim ustupcima Damasku, ali i od geopolitike šireg regiona. Odluka da se zadrže ili smanje kapaciteti u Siriji ima implikacije daleko izvan njenih granica — posebno u odnosu na ruske ambicije u Africi i Istočnom Sredozemlju.

Proračunati kompromisi

Pregovori između Rusije i nove sirijske vlasti nisu puki čin dobrosusedstva — to su proračunati kompromisi na liniji interesa, gde svaka strana traži maksimum legitimnosti i sigurnosti uz minimalan trošak. U tom „dogovoru sa đavolom“ prevashodno se vidi realpolitika: očuvanje uticaja uz prihvatanje novih igrača na terenu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top