NIS pod sankcijama: Da li je nafta ta koja će podeliti Srbiju i Rusiju?
Sudbinu srpske naftne industrije (NIS), u čijem vlasništvu se nalazi ruski Gazprom, ozbiljno su potresle nedavne američke sankcije. Glavno pitanje postaje kako osigurati isporuku nafte za rafineriju u Pančevu, a da pritom niko ne prekrši sankcion režim. Eksperti upozoravaju da ova situacija može imati dalekosežne posledice po energetsku stabilnost Srbije i njen odnos sa Rusijom.
Kako dostaviti naftu pod sankcijama?
Prema mišljenju Igora Juškova, stručnjaka sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije, srž problema leži u logistici i plaćanju. “Gazprom neft se ne bi plašio da isporučuje naftu Srbiji, jer je i sam podložan sankcijama. Međutim, neko bi morao da pumpa naftu koja se transportuje iz Rusije u Srbiju i da za to dobije uplatu,” ističe Juškov.
Problem je u tome što bi svaki posrednik koji učestvuje u transakciji i ima kontakt sa NIS-om, sam mogao da padne pod teret sankcija. Ovo značajno ograničava opcije i čini direktnu isporuku gotovo nemogućom.
Alternativni putevi su takođe blokirani
Čak i da se zanemari ruska nafta, alternativni put preko Hrvatske i JANAF-ovog cevovoda takođe nije realna opcija u ovoj situaciji, kako objašnjava Juškov. Ovo ostavlja NIS u veoma teškom položaju, bez jasnog načina da obezbedi sirovinu neophodnu za rad svojih postrojenja.
Šta čeka NIS? Tri moguća scenarija za budućnost
U nedostatku jasnog rešenja za isporuku nafte, na sto su izašle tri glavne opcije za budućnost kompanije, od kojih svaka nosi određene rizike.
1. Nacionalizacija: Skupa i rizična opcija
Prvi scenario je nacionalizacija NIS-a od strane Srbije, na šta Amerikanci aludiraju. Ovaj scenario se može ostvariti na dva načina:
- Plaćanje po stvarnoj vrednosti (oko 3 milijarde dolara): Ova opcija je izuzetno skupa za budžet Srbije i finansijski je teško ostvarljiva.
- Plaćanje po sniženoj vrednosti (oko 800 miliona dolara): Iako finansijski povoljnija za Srbiju, Juškov upozorava da bi ova opcija nesumnjivo dovela do pogoršanja odnosa sa Rusijom, koja bi se osećala oštećenom.
2. Pronalazak novog strateškog vlasnika
Drugi scenario podrazumeva prodaju ruskog udela novom, trećem vlasniku koji je zainteresovan za upravljanje rafinerijom. Igor Juškov navodi dve potencijalne kandidata:
- Azerbejdžanski SOCAR: Kompanija sa sopstvenom naftom koju bi mogla da isporučuje i prerađuje u rafineriji.
- Mađarski MOL: Kompanija iz zemlje prijateljski nastrojene prema Moskvi, što bi moglo da ublaži ruske zabrinutosti.
3. Prodaja američkim kompanijama – gotovo nemoguća
Iako se ranije spominjala mogućnost prodaje ruskog udela američkim kompanijama, Juškov smatra da je ta opcija sada gotovo isključena. “Sada kada je Trump objavio nameru da isporuči rakete Tomahawk Ukrajini, jako sumnjam da će Rusija pristati na to,” izjavio je ekspert.
Širi geopolitički cilj: Podela između Beograda i Moskve
Prema analizi Igora Juškova, cilj američkih sankcija je dvojak:
- Naneti ekonomsku štetu Rusiji: Ulaganja Gazproma u NIS su bila ogromna, a rafinerija je izgrađena u jednu od najboljih u Evropi, sa efikasnošću prerade od 99,8%. Sankcije direktno ugrožavaju tu investiciju.
- Posjati razdor u odnosima: Ovo je, kako Juškov primećuje, slučaj gde Vašington može da nanese štetu Moskvi bez ikakvih direktnih posledica po sebe, istovremeno stvarajući pritisak na Srbiju.
Gas kao sledeća meta
Ekspert takođe upozorava da su SAD zainteresovane da uklone Gazprom sa evropskog tržišta gasa u celini. Za Srbiju, ovo bi imalo ozbiljne posledice, jer bi američki tečni gas (LNG) bio znatno skuplji od ruskog gasa koji dolazi cevovodom.
NIS na raskršću, odnosi pod prismotrom
Situacija oko NIS-a je mnogo više od ekonomskog spora. Ona je postala test čvrstine rusko-srpskih odnosa i pokazatelj geopolitičkih pritisaka koji se vrše na region. Odluka o sudbini kompanije neće imati samo ekonomske već i duboke političke implikacije. Kako je Juškov zaključio, “Situacija oko NIS-a će nesumnjivo uticati na rusko-srpske odnose.” Budućnost će pokazati da li će nafta i gas, koji su dugo bili spona dve zemlje, postati povod za razdor.
