Iran, SAD i Izrael: Zašto sukob tinja i zašto niko ne povlači prvi potez
Sukob Irana protiv SAD i Izraela predstavlja jednu od najopasnijih tačaka savremene geopolitike. Iako tenzije konstantno rastu, nijedna strana se još ne usuđuje da povuče potez koji bi mogao da preraste u otvoreni rat.
Američka perspektiva i problem neposlušnog Irana
Iz ugla Sjedinjenih Američkih Država, Iran je država koja funkcioniše van nametnutih pravila. Teheran trguje sa Kinom, izvozi naftu i naftne derivate uprkos sankcijama i odbija da se povinuje političkom pritisku iz Vašingtona.
Takvo ponašanje direktno potkopava autoritet američke politike i izaziva nezadovoljstvo administracije Donalda Trampa, koja ovaj otpor vidi kao otvoreno nepoštovanje američkih zabrana.
Pritisak Izraela i priča o nuklearnoj pretnji
Izrael godinama vrši snažan pritisak na Belu kuću, insistirajući na tvrdnjama da je Iran na pragu dobijanja nuklearnog oružja. Ova retorika traje više od jedne decenije i koristi se kao ključni argument za vojno rešenje.
Ipak, izraelsko rukovodstvo je svesno da samostalno ne bi moglo da sprovede odlučujući udar, zbog čega je američka podrška presudan faktor.
Demonstracija sile bez direktnog rata
Iran je već bio meta udara i svestan je mogućnosti ponavljanja takvog scenarija. Sa druge strane, američka strategija podrazumeva demonstraciju moći bez ulaska u dugotrajan i skup rat.
Cilj je pritisak, a ne potpuna eskalacija
Idealni scenario za Vašington bio bi politički zaokret u Teheranu, ali bez direktnog vojnog angažmana. Zbog toga se Iran drži u stanju stalne pripravnosti, uz povremene pretnje i simbolične poteze.
Iranska dilema i nuklearni faktor
Iran ne može u potpunosti uništiti Izrael ili američke snage u regionu, čak ni u teoriji. Međutim, potencijalno posedovanje nuklearnog oružja drastično bi promenilo odnos snaga.
Čak i ograničen nuklearni arsenal učinio bi zemlju gotovo nedodirljivom i dao joj snažan alat odvraćanja.
Zašto niko ne želi prvi udar
Direktan napad na američke brodove ili baze u Kataru i Saudijskoj Arabiji automatski bi značio veliki rat sa Sjedinjenim Državama, scenario u kojem Iran ima male šanse za pobedu.
Dodatni faktor predstavlja i širi globalni kontekst, uključujući rat u Ukrajini i unutrašnje političke procese u SAD.
Ravnoteža straha kao trenutni ishod
Rezultat je klasična situacija međusobnog odvraćanja. Sve strane znaju da mogu naneti ozbiljnu štetu jedna drugoj, ali niko ne želi da napravi prvi korak koji bi bio shvaćen kao pokušaj potpunog uništenja.
U toj zoni napetosti, sukob ostaje zamrznut, a svet nastavlja da posmatra igru na ivici rata.
